Seminarski Rad

Pozdrav moje ime je Viktor Mitrovic,zavrsio sam Politehnicku skolu za nove tehnologije(Masinski tehnicar za kompjutersko konstruisanje),poznajem engleski jezik kao i malo ruskog i malo nemackog,volim jazz muziku,omiljeni sport trenutno mi je boks.

Teme iz oblasti koje me najvise interesuju

Hardwer Racunara jer me je uvek zanimalo kako sam hardware komunicira preko maticne ploce sa procesorom kao i ostalim delovima hardware.I uvek me je fasciniralo kako maticna pravi konekciju sa svime sto prepozna na sebi tako zvani Hardware Handshake.

Baze Podataka

1.Uvod
2.Sta je baza podataka i osnovni pojmovi
3.Istorijski razvoj baza podataka
4.Glavne vrste baza podataka
5.Savremeni trendovi i arhitekture
6.Zakljucak i Literatura

Uvod

Baze podataka i sistem upravljanja podata (DBMS) omogucava nam da se podaci brze pretrazuju,bezbedno cuvaju zbog efikasnosti i brzne koje nam treba u savremenom dobu.
Trenutno u 2026. godini baza podataka je jedna od najvazniji ekonomskih resursa jer se svakoga dana server puni milionima terabyte putem drustvenih medija,bankarstva,ekonomije kao i vesta intelegencija (AI).

Sta je baza podataka i osnovni pojmovi

Baza podataka je organizovana kolekcija podataka koja su medjusobni povezani zbog efikasnijeh citanja,upisa,azuriranja i brisanja.

DMBS je software koji omogucava upravljanjem tim istim podacima preko interfejsa izmedju korisnika i samih podataka.
Najpoznatiji su:PostgreSQL, MySQL, Oracle Database, MongoDB, Redis, Cassandra i Pinecone.

Najvaznije osobine koje dobar DBMS mora da obezbedi su tzv. ACID svojstva transakcija:

Slika RAID server-a

Najveca prednost RAID servera u odnosu na obican server sa samo jednim diskom je ta sto kod vecine RAID konfiguracija (naprimer RAID 1, RAID 5, RAID 6 ili RAID 10) ako otkaze jedan disk, a kod nekih nivoa cak i dva, ne gubis sve podatke. Na obicnom serveru bez ikakve redundancije, cim jedan hard disk crkne – gotovo je, svi podaci su izgubljeni i obicno nema spasa osim ako imas neki stari backup.

Zato RAID zaista spasava situaciju u pravim scenarijima – narocito ako radis sa necim vaznim, kao sto su baze podataka, fajl serveri ili bilo sta gde ne smes da rizikujes da izgubis sve u sekundi. Naravno, RAID nije carobni stapic i nije zamena za pravi backup (npr. od ransomware-a ili slucajnog brisanja), ali za hardverski otkaz diska – to je razlika izmedu samo zamenim disk i nastavim i sve je gotovo moram da vracam dane ili nedelje unazad. Zbog toga u svakom ozbiljnijem serveru koji nosi podatke koji nesto vredi, RAID je prakticno standard, a ne neka opcija.

Slika CloudFlare server-a

Cloudflare platforma: globalna CDN mreza, bezbednost i edge computing.

Istorijski razvoj baza podataka

Na ovoj slici se lepo vidi kako su se baze podataka menjale kroz godine.

Pocelo je 60-ih sa onim starim hijerarhijskim i mreznim bazama (IMS od IBM-a npr.) – tada je sve bilo jako kruto, podaci su bili organizovani kao stablo ili mreza i ako si hteo nesto da promenis, morao si da prepravis pola programa.

Onda 70-ih dolazi relacioni model – Edgar Codd 1970. napise cuveni rad i to je bila prava revolucija. Odjednom mozes da koristis tabele, kljuceve, join-ove i SQL (koji se pojavio par godina kasnije). To je period kad su nastali System R, pa Oracle, pa Ingres i tu su relacione baze pocele da dominiraju.

90-ih i 2000-ih su se pojavile objektne baze i prvi pokusaji da se rese problemi velikih podataka, ali pravi bum je dosao 2000-ih sa NoSQL-om. Google objavi BigTable 2006, Amazon Dynamo 2007, a onda 2009. izadje Cassandra, MongoDB krene u masovnu upotrebu… Svi su hteli horizontalno skaliranje i da ne budu vezani za semu.

Posle 2015. nekako se vratio balans – ljudi su shvatili da ne moze sve da bude NoSQL, pa su poceli da mesaju: PostgreSQL je dobio JSONB i postao mnogo fleksibilniji, pojavile su se NewSQL baze (Cockroach, TiDB, Yugabyte), a onda od 2020-2022. eksplodiraju vektorske baze zbog AI-a (Pinecone, Weaviate, Chroma, pa i pgvector).

Danas vise niko ne koristi samo jednu bazu. Tipicno imas PostgreSQL ili Cockroach za glavne transakcije, Redis za kes, neku vektorsku za embeddings i mozda Timescale ili ClickHouse za analitiku.

Glavne vrste baza podataka

Danas postoji vise razlicitih baza podataka jer svaka resava specificne potrebe projekta. Najveci deo savremenih sistema koristi polyglot persistence.

Relacione baze podataka – Podaci su organizovani u tabele sa fiksnom semom, povezani kljucevima, podrzavaju SQL i potpune ACID transakcije.Primeri: PostgreSQL, MySQL/MariaDB, Oracle, SQL Server, CockroachDB.

Dokumentne baze – Cuvaju podatke kao fleksibilne JSON/BSON dokumente, bez obavezne seme. Primeri: MongoDB, Couchbase, Firestore.

Key-Value baze – Najjednostavniji model – samo par kljuc-vrednost, obicno u memoriji. Primeri: Redis, Dragonfly, DynamoDB.

Wide-Column baze Podaci u porodicama kolona, ekstremno skalabilne za velike write opterecenja. Primeri: Cassandra, ScyllaDB, Bigtable.

Grafovske baze Cvorovi i veze – idealne za povezane podatke. Primeri: Neo4j, ArangoDB, TigerGraph. Najbolje za: preporuke, socijalne mreže, detekcija prevara.

Time-Series baze Optimizovane za podatke sa vremenskom oznakom. Primeri: TimescaleDB, InfluxDB, VictoriaMetrics.Najbolje za: monitoring.

Vektorske baze-Cuvaju visokodimenzionalne vektore i omogucavaju pretragu po slicnosti,primeri: Pinecone, Qdrant, Weaviate, pgvector.Najbolje za AI.

Savremeni trendovi i arhitekture

1. Serverless baze podataka – placas samo ono sto koristis (Neon za PostgreSQL, PlanetScale)
2. Hibridne baze – kombinacija klasicnog SQL-a i vektorske pretrage u istoj bazi (PostgreSQL)
3. Edge computing – podaci i upiti se izvrsavaju blizu korisnika (Turso/libSQL, PocketBase)
4. AI-driven optimizacija – automatsko kreiranje indeksa, query tuning i detekcija anomalija pomocu LLM-ova
5. Polyglot persistence – tipicno 3–5 razlicitih baza u jednom sistemu (PostgreSQL + Redis + Pinecone + TimescaleDB)

Tipicna arhitektura veceg projekta u 2026 godini podrazumeva da korisnik dolazi do kes sloja (Redis), zatim do glavne transakcione baze (PostgreSQL ili CockroachDB), po potrebi do vektorske baze za AI pretragu (Pinecone ili Qdrant) i na kraju do specijalizovane baze za analitiku vremenskih serija (TimescaleDB), pri cemu sve komponente rade u cloud-u sa serverless skaliranjem.Upravo kao na slici prikazanoj na 5.1 .

Slika 5.1

Zakljucak

Baze podataka su prosle ogroman put od krupnih hijerarhijskih sistema 1960-ih, preko relacione revolucije 1970-ih, NoSQL talasa 2000-ih, do danasnje generacije specijalizovanih, hibridnih i AI resenja.

U 2026. godini nema univerzalnog resenja. Uspeh zavisi od toga koliko dobro tim ume da izabere pravu kombinaciju baza podataka prema konkretnim zahtevima: brzina, efikasnost , cena i integracija sa AI.

Buducnost je jasna, serverless, edge, hibridne baze i duboka povezanost sa AI. Ko to prati i pravilno primenjuje – taj ce imati ogromnu prednost u narednih 5–10 godina.

Literatura

https://www.linkedin.com/pulse/evolution-database-management-system-zahid-butt-ienbc
https://www.researchgate.net/figure/The-continuous-development-of-major-database-technologies-and-some-corresponding-database_fig1_324640550
Projektovanje skladišta podataka Autor:Chris Todman
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0
https://media1.ppf.edu.rs/2020/03/Baza-podataka-Primer.pdf
https://www.scribd.com/document/489463219/Baze-podataka-seminarski-rad
Google Chrome:Za slike