Ukratko o meni
Zovem se Lazar Živković i student sam Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija (VIŠER). Završio sam Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ u Beogradu, smer elektrotehničar računara. Posedujem solidno znanje iz engleskog jezika. Zanimaju me računari, njihovi operativni sistemi i softver. Posebno mi je zanimljiva starija tehnologija i kako su se računari razvijali od prvih jednostavnih sistema sa tekstualnim interfejsom do današnjih modernih Windows i Linux operativnih sistema.
Operativni sistemi
Najinteresantnija mi je tema operativni sistemi, jer oni imaju ključnu ulogu u radu računara. Posebno su mi bili zanimljivi delovi koji se odnose na strukturu operativnih sistema, kao i na vrste operativnih sistema. Kroz ovu temu sam bolje razumeo kako operativni sistem upravlja hardverom i softverom i na koji način omogućava korisniku da efikasno koristi računar.
Računarske igre i učenje
Video igre su danas jedan od najrasprostranjenijih oblika zabave u svetu Ovaj seminarski rad razmatra kako računarske igre utiču na motivaciju za učenje, pažnju, pamćenje, rešavanje problema, upotrebu igara u formalnom i neformalnom obrazovanju, zanimljive psihološke i društvene aspekte učenja kroz igre, kao i ulogu edukativnih i komercijalnih igara u obrazovanju.
Računarske igre kao motivacija za učenje
Računarske igre su poznate po tome da snažno motivišu igrače izazovne su, interaktivne i pružaju stalnu povratnu informaciju. Mnoga istraživanja potvrđuju da obrazovne i logičke igre mogu pojačati motivaciju učenika za učenje. Interaktivnost, zabavni izazovi i sistem nagrađivanja u igrama doprinose da učenici budu više angažovani nego pri klasičnim metodama učenja, što može povećati njihovo interesovanje da istraju u učenju novih pojmova.
Međutim, efekat igara na motivaciju za učenje nije uvek pozitivan, istraživanja pokazuju da prekomerno igranje iz zabave može ponekad umanjiti interesovanje za školsko učenje. Ova istraživanja pokazuju da su balans i umerenost važne.
Uticaj igara na kognitivne sposobnosti
Računarske igre često zahtevaju intenzivnu koncentraciju, brzo reagovanje i snalažljivost. Akcione video-igre dovode do poboljšanja određenih veština poput pažnje, orijentacije i brzine obrade informacija. Studije su pokazale da iskusni igrači akcionih igara imaju oštriji periferni vid, bolje rezultate na testovima prostornog rasuđivanja i efikasnije upravljanje vizuelnom pažnjom u poređenju sa onima koji ne igraju takve igre. Veruje se da brze i dinamične situacije u igrama, koje zahtevaju donošenje odluka u deliću sekunde, treniraju mozak da brže prepoznaje bitne informacije i ignoriše nebitne stimuluse.
Jedna studija koja je vršena na deci uzrasta 9–10 godina otkrila je da oni koji su igrali video-igre tri ili više sati dnevno postižu bolje rezultate na neuropsihološkim testovima impulsne kontrole i memorije, u poređenju sa vršnjacima koji uopšte nisu igrali igre. Pored toga, snimanje mozga (fMRI) pokazalo je pojačanu aktivnost u moždanim regijama povezanim sa pažnjom i pamćenjem kod dece koja puno igraju, u poređenju sa onima koja ne igraju. Važno je napomenuti da u pomenutoj studiji nisu uočeni negativni efekti igranja na agresivnost, što je često predmet brige, ali su primećeni neki povećani indikatori problema pažnje i hiperaktivnosti kod dece koja su igrala igre vrlo dugo. To nas dovodi do važnog pitanja umerenosti i balansa.
Iako igre mogu biti trening za mozak, preterano igranje povezano je i sa nekim negativnim efektima, poput problema s pažnjom i pojavom simptoma anksioznosti ili ADHD-a kod dece. Stručnjaci savetuju roditeljima da posmatraju da li igra podstiče kreativno razmišljanje i učenje ili je samo pasivna zabava. Tako se može iskoristiti pozitivan potencijal igara, a obuzdati neželjeni efekti.
Upotreba igara u formalnom i neformalnom obrazovanju
Računarske igre nalaze sve veću primenu i u obrazovanju (škole, univerziteti). Korišćenje igara u učionici može povećati angažovanost učenika i približiti gradivo generaciji koja je odrasla uz digitalnu zabavu. Dok su neki nastavnici entuzijastični i smatraju da gejming ima mesto u nastavi 21. veka, drugi su skeptični i vide igre kao skretanje misli i pažnje sa ozbiljnog učenja.
Uprkos otporima, mnoge škole širom sveta eksperimentišu sa uključivanjem popularnih igara u nastavu. Posebno se izdvojila primena igre Minecraft u obrazovne svrhe. Tokom pandemije COVID-19, kada se nastava odvijala na daljinu, zabeleženi su primeri da su nastavnici koristili Minecraft za kreativne projekte recimo, učenici su dobili zadatak da u igri izgrade „kuću iz snova“ u kojoj bi voleli da provode karantin. Takve aktivnosti su održale pažnju i moral učenika, jer su kombinovale gradivo sa igranjem. Pored Minecrafta, u učionici se sreću i druge igre: kviz igre poput Kahoot! i Quizizz unose element takmičenja u učenje i često transformišu proveru znanja u veseliju aktivnost.
Mladi često kroz igranje spontano usvajaju različita znanja i veštine, na primer, mnogi tinejdžeri su naučili obilje engleskih reči i izraza kroz onlajn gejming sa međunarodnim saigračima, ili su proširili svoje znanje istorije igrajući istorijski tematske igre, upoznaju druge kulture i vrednosti. Iako deca možda igraju igru radi zabave, usput mogu savladati veštine kao što su kritičko razmišljanje, upornost, sistematičnost,timski duh, kreativnost…
Zanimljivi psihološki i društveni aspekti učenja kroz igre
Dobro dizajnirana igra pruža igraču osećaj napretka i postignuća; sistemi poena, nivoa, trofeja ili bedževa u igri služe kao stalni izvori motivacije i nagrađivanja. Na psihološkom planu, to može povećati samopouzdanje učenika. Emocije igraju veliku ulogu u procesu učenja, a igre su vešte u izazivanju emocija: uzbuđenje, znatiželja, pa čak i frustracija pri težim izazovima sve to može ojačati memoriju. Psihološki gledano, igrači uče kako da se nose sa neuspehom i da ga doživljavaju kao deo procesa učenja, a ne kao katastrofu.
Većina popularnih igara danas omogućava neku formu onlajn interakcije sa drugim igrtacima s ciljem pobede, takve aktivnosti prirodno podstiču timski duh. Naravno onlajn gejming okruženja ponekad mogu biti toksična česte su uvrede u četovima, nesportsko ponašanje ili isključivanje pojedinaca iz igre. Takođe, postoji rizik da se neki igrači preterano povuku u virtuelni svet. Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine zvanično priznala „gaming disorder“ (poremećaj prekomernog igranja video-igara) kao zdravstveni problem. To naravno ne znači da će većina igrača razviti zavisnost, ali opominje da prekomerno, nekontrolisano igranje može imati ozbiljne psihosocijalne posledice.
Zaključak
Razmatranje teme „računarske igre i učenje“ pokazuje da video igre više nisu posmatrane samo kao puka zabava koja odvlači pažnju od učenja, već i kao potencijalno snažan saveznik obrazovanja. U budućnosti bismo mogli videte situaciju gde će učenici učiti istoriju obilazeći virtualne svetove, vežbati matematiku kroz graditeljske simulacije i razvijati empatičke i društvene veštine kroz zajedničke online misije. Ključ je iskoristiti ono što igre rade najbolje da angažuju i motivišu i usmeriti tu energiju ka obrazovanju. Tako će učenje postati ne samo efikasnije, već i radost za učenike, što je konačno i najvažniji cilj obrazovanja.
- Literatura:
Analysing digital educational games with the Games as Action, Games as Text framework-ScienceDirect
https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0360131522000719
Longitudinal associations between gaming and academic motivation during middle childhood |Psychological Medicine| Cambridge Core
Video games may be one of the best sources of a cognitive boost – The Washington Post
https://www.washingtonpost.com/wellness/2025/12/21/video-games-brain-cognitionboost
Video gaming may be associated with better cognitive performance in children | National Institutes of Health (NIH)
Teachers Use Minecraft to Make Distance Learning Fun – TryEngineering Summer Institute
https://tryengineeringinstitute.ieee.org/teachers-use-minecraft-to-make-distancelearning-fun
Оставите одговор