Seminarski rad

Ukratko o meni

Zovem se Milan Dizija i student sam Visoke škole elektrotehnike i računarstva, smer elektrotehnika i telekomunikacije. Završio sam srednju mašinsku školu kao mašinski tehničar motornih vozila, gde sam stekao osnovna znanja iz mehanike i rada sa tehničkim crtežima i mernim instrumentima. U slobodno vreme bavim se mehanikom i sviram gitaru.

Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najviše zainteresovale

Ovu temu sam izabrao jer smatram da je memorija jedan od osnovnih delova računara i da bez nje računar ne bi mogao normalno da funkcioniše. Ona služi za čuvanje podataka i programa koje računar koristi tokom rada i omogućava da im se brzo pristupi.

Memorija računara

Sadržaj:

• Uvod
• Šta je memorija računara
• Vrste memorije računara
• Primarna memorija
• Sekundarna memorija
• Keš memorija
• Dijagram
• Istorijat

1. Uvod

Memorija računara predstavlja jedan od osnovnih delova svakog računara. Njena uloga je da omogući čuvanje podataka i programa koje računar koristi tokom rada. U ovom seminarskom radu biće objašnjeno šta je memorija računara, koje vrste memorije postoje i zašto je ona važna za brz i efikasan rad računara.

2.Šta je memorija računara

Memorija je elektronski prostor za skladištenje u kojem računar čuva instrukcije i podatke kojima mora brzo da pristupi. To je mesto gde se informacije privremeno čuvaju radi trenutne upotrebe. Memorija je ključna komponenta računara, jer bez nje sistem ne bi mogao pravilno da funkcioniše. Operativni sistem, hardver i softver računara u potpunosti zavise od memorije kako bi ispravno radili.

3.Vrste memorije računara

Postoji tri tipa memorije računara a to su:

• Primarna memorija (unutrašnja)
• Sekundarna memorija (spoljašnja)
• Keš memorija

3.1 Primarna memorija

Poznata je i kao glavna memorija računarskog sistema. Služi za čuvanje podataka, programa i instrukcija koje se koriste tokom rada računara. Zasniva se na poluprovodničkoj tehnologiji, zbog čega se često naziva poluprovodnička memorija. Primarna memorija se deli na dve vrste:

RAM (Random Access Memory – memorija sa slučajnim pristupom)
RAM predstavlja nestabilnu vrstu memorije, što znači da čuva podatke samo dok je računar uključen. U trenutku kada dođe do prekida napajanja, svi podaci koji se nalaze u RAM memoriji se brišu. Ova memorija ima ključnu ulogu u pokretanju računara i tokom njegovog rada, jer u njoj privremeno borave programi i podaci koje procesor trenutno obrađuje. RAM memorija se deli na dve osnovne vrste:

SRAM (statička RAM memorija)
SRAM se zasniva na upotrebi tranzistora i elektronskih kola koja mogu da zadrže svoje stanje sve dok postoji napajanje. Sastoji se od velikog broja flip-flop elemenata, pri čemu svaki od njih skladišti jedan bit informacije. Zahvaljujući veoma kratkom vremenu pristupa, SRAM je izuzetno brza memorija.

DRAM (dinamička RAM memorija)
DRAM koristi kombinaciju kondenzatora i tranzistora za čuvanje podataka, pri čemu se informacije pamte kao električni naboj u kondenzatorima. Ova memorija sadrži veliki broj memorijskih ćelija, ali zahteva stalno osvežavanje naboja u kratkim vremenskim intervalima. Zbog toga je DRAM sporija u odnosu na SRAM, ali se češće koristi zbog niže cene i veće gustine skladištenja.

3.2. Sekundarna memorija

Sekundarna memorija odnosno pomoćna ili memorija za rezervne kopije, predstavlja nevolatilnu memoriju koja čuva velike količine podataka i informacija trajno. Za razliku od primarne memorije, ona je sporija, a procesor (CPU) ne može direktno pristupiti njenom sadržaju. Podaci iz sekundarne memorije se prvo prebacuju u primarnu memoriju, nakon čega CPU može da ih obrađuje.

Glavne karakteristike sekundarne memorije:

• Spora je, ali se može koristiti više puta.
• Pouzdana je i zadržava podatke i kada je napajanje isključeno.
• Jeftinija je od primarne memorije.
• Ima veliki kapacitet za čuvanje podataka.
• Računar može raditi i bez nje, ali funkcionalnost će biti ograničena.
• Podaci ostaju trajno sačuvani, čak i kada je sistem isključen.

3.3. Keš memorija

Memorija koja je manja i brža od RAM-a naziva se keš memorija. Nalazi se bliže procesoru (CPU) nego RAM. Njena funkcija je da čuva podatke i instrukcije koje se često koriste, kako bi obrada podataka bila brža.

3.4.Dijagram

Na dijagramu prikazana je podela memorija u računaru.

4. Istorijat

Razvoj računarske memorije započeo je tokom 1940-ih godina, kada su prvi računari, poput ENIAC-a, koristili vakuumske cevi i imali veoma ograničen memorijski kapacitet. Ubrzo su razvijeni prvi napredniji oblici memorije, uključujući Williamsovu cev, koja je predstavljala prvu memoriju sa slučajnim pristupom.

Krajem 1940-ih uvedena je magnetna jezgrasta memorija, koja je omogućila zadržavanje podataka i nakon isključenja napajanja i dugo je bila dominantna. Početkom 1960-ih pojavljuje se poluprovodnička memorija, koja je vremenom unapređena i postala standard u savremenim računarskim sistemima.

5. Zaključak

Memorija je ključna komponenta računara jer omogućava čuvanje i obradu podataka. Tokom vremena razvijala se od vakuumskih cevi i akustičnih linija kašnjenja, preko magnetne jezgraste memorije, do savremenih RAM, ROM, keš i registarskih memorija. Svaka vrsta ima svoju ulogu – brzu obradu, privremeno čuvanje ili trajno skladištenje podataka.

6. Literatura

https://www.tutorialspoint.com/computer_fundamentals/computer_memory.htm

https://www.geeksforgeeks.org/computer-science-fundamentals/computer-memory

https://en.wikipedia.org/wiki/Computer_memory

https://www.kingston.com/en/blog/pc-performance/what-is-computer-memory

Milan Dizija ELITE-29/24