Seminarski rad

Ja sam Luka Biro, student Više elektrotehničke škole „VIŠER“. U proteklih 10 godina bavim se raznim poljima multimedije. Od muzike i produkcije, 3D modelinga do obrade videa i slike. I dalje radim na tome da unovčim neke od ovih hobija.

Teme iz informacionih tehnologija koje su me najviše zainteresovale

Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najviše zainteresovale su sve uvodne vežbe o virtuelnim mašinama i Ubuntu operativnom sistemu, promena računarske sredine mi je prijala.

Elektronsko učenje

Šta je elektronsko učenje?

Elektronsko učenje predstavlja pristup edukaciji koji koristi informaciono-komunikacione tehnologije za prenos edukativnog sadržaja putem raznovrsnih onlajn platformi. Sadržaj može postojati u više formata (video, audio, kvizovi, simulacije, igre, dokumenti…). Upravo zbog takve fleksibilnosti, edukativni program može biti adaptiran u odnosu na temu programa.

Tipovi elektronskog učenja

Upravo zato što postoje različiti formati edukativnog sadržaja, kao i različiti alati za prenos sadržaja, postoje i različiti tipovi elektronskog učenja. Podela se vrši na sinhrono i asinhrono elektronsko učenje.

Sinhrono elektronsko učenje

Sinhrono učenje je tradicionalni pristup edukaciji gde predavači i učenici učestvuju u edukativnim aktivnostima istovremeno. Sinhrono učenje je, drugim rečima, klasična nastava u učionicama. Kada je reč o sinhronom elektronskom učenju, princip je isti, ali je okruženje drugačije. Koncept učionice i dalje ostaje prisutan, samo što je u ovom tipu elektronskog učenja ta učionica virtuelna. Korišćenjem servisa za e-konferencije stvara se pojam virtuelnih učionica. Ovom vrstom elektronskog učenja dobija se mogućnost momentalne povratne informacije, kao i kod tradicionalnih nastava zbog čega je bio često korišćen u vreme „COVID-19“ pandemije.

Asinhrono elektronsko učenje

Asinhrono elektronsko učenje je vid učenja u kojem učenik bira kada i šta uči. Učenik radi svojim tempom i adaptira program u odnosu na svoje vreme i obaveze. Samim tim, u ovoj vrsti učenja ne postoje virtuelne učionice i nastava. Sadržaj se prenosi u vidu video materijala, interaktivnih kvizova, nezavisnih zadataka, elektronskih knjiga i dokumenata. Ovakav program ide u korist učenicima koji imaju obaveze koje im oduzimaju veći deo vremena, obaveze poput radnog odnosa. Zbog odsustva pojma virtuelne učionice u ovom vidu učenja, razmena informacija ne može biti toliko brza kao u sinhronom tipu elektronskog učenja.

Na slici prikazan je dijagram pregleda osnovnih tipova učenja, korišćenih alata kao i njegovih prednosti i mana radi lakšeg razumevanja.

Slika 1:

Prikaz osnovnih elemenata učenja i njehove povezanosti

Platforme i alati

U prethodnom delu smo prešli preko tipova elektronskog učenja. Samim tim što su ove dve vrste toliko različite može se zaključiti da se ne koriste isti alati za ostvarivanje sinhronih i asinhronih edukativnih programa. Alati koji se koriste u ove svrhe se takođe mogu svrstati u par kategorija.

LMS

Skraćeno od engleskog izraza „Learning Management System“, ili, kao što je prethodno navedeno i prevedeno: sistem za upravljanje učenjem. Ovaj alat funkcioniše tako što dozvoljava instruktoru da kreira i dostavi sadržaj studentima, kao i da ima uvid u rezultate učenika i u kojim događajima je učenik učestvovao. Primer ovakvih servisa su: Gugl učionica (eng. „Google classroom“), Mudl (eng. „Moodle“) i slično.

Ova vrsta alata preovladava u asinhronom tipu učenja.

Video alati

Ovi alati su servisi za e-konferencije. Većinski se koriste u sinhronom tipu elektronskog učenja. Kao što je već spomenuto velika prednost ovih alata, kao i tipa učenja u kojem se koriste je uživo interakcija unutar ovih konferencija. Neki poznati primeri ovih servisa bi bili: Zum (eng. „Zoom“), Gugl mit (eng. „Google meet“) i Tims (eng. „Microsoft teams“).

MOOC

Skraćeno od „Massive open online courses“, ili prevedeno na srpski: „masivno otvoreni onlajn kursevi“. Kao sto samo ime nalaže, ovi kursevi su otvoreni svima. Mogu se pohađati bez ikakvih obaveza. Najpoznatiji su: „Coursera“, „edX“, „Udacity“, „FutureLearn“.

Slika 2: Learning Management System Slika 3: Google Meet Slika 4: Massive Open Online Course

Prednosti i mane kod elektronskog učenja

Čak iako sve do sada navedeno zvuči kao da elektronsko učenje može u potpunosti zameniti tradicionalno učenje, to nije u potpunosti tačno. Kao i sve ostalo, elektronsko učenje ima svoje prednosti i mane.

Prednosti

Ušteda vremena

Učenici edukativnom sadržaju mogu pristupiti bez obzira na to gde se nalaze. To znači da su putovanje kao i troškovi putovanja izbačeni iz priče. Samim tim, učenici mogu dobiti na slobodnom vremenu za ostale školske ili vanškolske aktivnosti.

Isplativost

S obzirom na to da kada se više učenika upiše na jedan kurs svi polažu isti, eliminiše se potreba za predavačima. Raznolike aktivnosti i formati edukativnog sadržaja predstavljaju alternativu aktivnosti za koje je predavač zadužen da dostavi ili organizuje za učenike.

Individualni tempo

Asinhronim elektronskim učenjem, ili kombinacijom asinhronog i sinhronog, učenik može maksimizovati efikasnost učenja. Učenje u slobodno vreme i u okruženju koje se svodi na izbor učenika eliminiše efekat učenja pod pritiskom.

Praktičnost

Profesor može uštedeti na vremenu i količini posla tako što ima opciju da sklopi test i dostavi ga učenicima u kratkom vremenskom periodu. Sa bazama pitanja i servisima „Google forms“-a, priprema testova više ne predstavlja toliku prepreku.

Računarstvo na „oblaku“

Postojanjem skladišnih servisa koji se zovu oblak (eng. Cloud), profesor može kreirati svoju bazu podataka dostupnu učenicima u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu.

Mane

Zavisnost od mreže i električne energije

Domaćinstva širom sveta nisu ista. U nekim državama snabdevanje električnom energijom i dalje je oskudno. Isto važi i za internet konekciju, tako da prilikom odsutnosti barem jedne od ove dve stavke, korisnik gubi pristup elektronskom učenju.

Ljudi se razlikuju

Kursevi i sav edukativni sadržaj je generalizovan i prilagođen masama. Svako ima svoj pristup učenju, svoj tempo, kao i način razumevanja. Na primer, nekima treba taj efekat pritiska kako bi prionuli na posao, dok neki ne mogu da rade u takvom okruženju.

Zaključak

Elektronsko učenje je stvar koja je još uvek „mlada“ u našim životima. Nema sumnje da će se razvojem tehnologije razvijati i ovo polje edukacije, možda čak i postane glavni izvor edukacije u svetu.

Izvori:

https://www.esade.edu/beyond/en/e-learning-what-is-e-learning-and-how-is-it-reshaping-education

https://www.ispringsolutions.com/blog/what-is-elearning

https://www.td.org/talent-development-glossary-terms/what-is-e-learning

https://www.hubkengroup.com/resources/what-is-synchronous-e-learning-and-how-can-it-be-effective

https://www.learndash.com/blog/what-is-asynchronous-elearning

https://library.educause.edu/topics/teaching-and-learning/massive-open-online-course-mooc

https://mintbook.com/blog/advantages-and-disadvantages-of-e-learning-devices/#Advantages_and_Disadvantages_of_E-Learning

Slike:

Slika sa naslovne strane: https://media.vitecoelearning.eu/vitecoelearning.eu/wp-content/uploads/2023/09/e-learning-1-sito-EN.jpg

1: https://lucid.app/lucidchart/8d165195-e264-4e2a-8e2a-f7b742c8bbfe/edit?viewport_loc=-2976%2C-344%2C4965%2C2592%2C0_0&invitationId=inv_321f9a0c-80d6-4b32-97c6-9b4fd7fce47f

2: https://lms.mgt.sjp.ac.lk/pluginfile.php/63888/course/overviewfiles/IntroLMS.png