Ukratko o meni
Zovem se Nina Jovančić. Završila sam Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ u Pančevu na smeru Multimedija. Sada sam student prve godine na Visokoj školi elektrotehnike i računartsva na programu audio i video tehnologije. Volim kreativno da se izražavam. 🙂
Trenutno nemam radnog iskustva ali sam pravila projekte u multimedijalnim programima u srednjoj školi.
Nauka čovek računar
Nauka čovek–računar proučava odnos između ljudi i tehnologije, sa fokusom na interakciju i upotrebljivost sistema. Ona povezuje informatiku, psihologiju i dizajn kako bi digitalni proizvodi bili intuitivni i laki za korišćenje. Ova oblast ima veliku primenu u razvoju softvera, aplikacija i multimedije.
Ova tema me je zaintersovala jer nikada pre nisam čula za taj pojam, a susrećemo se s njim u svakodnevno.
KRIPTOGRAFIJA
Uvod
Internet je postao neizostavan deo savremenog života, a svakodnevne aktivnosti poput komunikacije, kupovine i razmene informacija podrazumevaju obradu velikih količina ličnih podataka. Internet kriminal je ozbiljan problem koji raste u koraku sa razvojem interneta, zbog toga sistemi zaštite podataka moraju stalno da se unapređuju, pri čemu kriptografija igra ključnu ulogu u sigurnom prenosu i čuvanju informacija. U ovom radu biće predstavljeni istorija kriptografije, princip rada i njena primena.
I Istorija kriptografije
Drevna Kriptografija (1900-44 g. p.n.e)
Reč kriptografija izvedena je iz grčke reči „Kriptos“ što znači skriveno. Najraniji oblici kriptografije pojavljuju se u starom Egiptu kroz nestandardne hijeroglife. U Mesopotamiji su pronađene glinene ploče sa šifrovanim receptima. Drevni Spartanci koristili su transpozicionu šifru pomoću drvenog štapa, dok je Julije Cezar razvio jednostavnu šifru zasnovanu na pomeranju slova radi sigurne vojne komunikacije.
Srednjovekovna kriptografija (800-1500)
Arapski Matematičar Al-Kindi uveo je frekventnu analizu kao metodu za razbijanje šifri. Leon Battista Alberti doprineo je razvoju polialfabetskih šifara, među kojima je Vigenjerova šifra bila najrasprostranjenija u tom periodu.
Moderna kriptografija (1913-2001)
Edward Hebern je stvorio pisaću mašinu za šifrovanje i dešifrovanje. Artur Šerbijus razvio je mašinu Enigma koju su Nemci intenzivno koristili pre i tokom Drugog svetskog rata. Alan Tjuring je uspostavio veliki deo teorije algoritamskih izračunavanja i pomogao u razbijanju Engime. Kasnije su uvedeni savremeni algoritmi poput DES-a, koji je postao prvi zvanični standard, a zatim i AES-a, današnjeg standarda za simetrično šifrovanje podataka.
II Princip rada
Šta je kriptografija?
Kriptologija je naučna oblast koja obuhvata kriptografiju i kriptoanalizu i duboko je ukorenjena u računarstvu i matematici. Kriptografija se bavi stvaranjem i primenom metoda za zaštitu podataka, dok se kriptoanaliza bavi analizom i otkrivanjem šifrovanih informacija. Matematičkim tehnikama kriptografija obezbeđuje poverljivost, integritet i autentifikaciju podataka, bilo da su u mirovanju ili u tranzitu.
Enkripcija i dekripcija
Čitljivi podaci se transformišu u nečitljiv oblik, sprečavajući neovlašćeni pristup i neovlašćeno menjanje podataka. Ovaj proces naziva se enkripcija. Kada je šifrovani tekst primljen pomoću odgovarajućeg ključa se vraća u svoj prvobitni čitljivi oblik, što se naziva dekripcija.
Na dijagramu je prikazan proces enkripcije i dekripcije teksta. Reč „Zdravo“ se pomoću ključa za enkripciju pretvara u šifrovan oblik, a zatim se pomoću ključa za dekripciju ponovo prevodi u običan tekst.
Šta je ključ?
Poput fizičkog ključa kriptografski ključ služi da „zaključa“, tojest šifruje infromacije tako da samo osoba sa pravim ključem može da ih „otključa“, tojest dešifruje.
Kriptografski ključevi su neophodni za bezbedno korišćenje algoritama za šifrovanje. Za razliku od Cezarove šifre koja je koristila pomereni rimski alfabet kao ključ, moderni kriptografski ključevi su znatno složeniji. Ona ima mali broj bitova i svaki računar bi mogao da je probije isprobavanjem svih mogućih kombinacija, ovu tehniku hakeri nazivaju brute force napad. Povećanje broja bitova čini napade praktično neizvodljivim. Dok bi 56-bitni ključ mogao biti probijen u 399 sekundi pomoću današnjih najmoćnijih računara, 128-bitni ključ bi zahtevao oko 1,872 × 10³⁷ godina, a 256-bitni sistem čak 3,31 × 10⁵⁶ godina.
Tipovi tehnika šifrovanja
supstitucione šifre podrazumevaju zamenu svakog znaka iz običnog teksta drugim znakom iz istog skupa (na primer, Cezarova šifra). Ključ u ovom slučaju predstavlja alfabet, ali u nasumičnom redosledu.
Transpozicione šifre se zasnivaju na promeni položaja karaktera u običnom tekstu. Za razliku od supstitucionih šifara slova ostaju ista, ali im se menja redosled.
Moderna kriptografija obuhvata simetričnu i asimetričnu kriptografiju
Simetrična kriptografija korsti jedan isti ključ za šifrovanje i dešifrovanje informacija, što znači da i pošiljalac i primalac moraju da poseduju istu kopiju ključa kojoj niko drugi ne sme da pristupi. Ova metoda je brza i efikasna, ali izazovna jer ključ mora sigurno da se razmeni. Ukoliko neko dobije pristup ključu ceo sistem je ugrožen. Simetrična kriptografija se korsti za šifrovanje velikih količina podataka, a ključevi su obično dužine 128 ili 256 bitova.
Asimetrična kriptografija koristi dva međusobno povezana, ali različita ključa. Javni ključ koji se koristi za enkripciju infromacija može biti dostupan svima, dok se privatni ključ koristi za dekripciju informacija i mora ostati tajan. Na ovaj način se eliminiše potreba za razmenom tajnog ključa. Ova metoda je znatno sporija i koristi se za male količine podataka, razmenu ključeva i digitalne potpise. Ključevi su najčešće dužine 2048 bitova ili više.
Kriptografski algoritmi
Kriptografija se oslanja na složene algoritme koji matematičkim formulama omogućavaju šifrovanje, dešifrovanje, potpis i verifikaciju prilikom zaštite podataka. Postoje različite vrste algoritama, a u ovom radu biće predstavljeni najznačajniji i najčešće korišćeni tipovi.
1. Data Encryption Standard (DES)
DES je stariji algoritam za šifrovanje koji se koristi za šifrovanje 64-bitnih blokova podatka ključem dužine 56 bita. Koristi simetrične ključeve. Koristi tehnike supstitucije i transpozicije.
2. Advanced Encryption Standard (AES)
AES je savremeni algoritam za šifrovanje i smatra se naslednikom DES sistema. Radi sa blokovima veličine 128 bita, dok dužina ključa može biti 128,192 i 256 bita. Ključevi su simetrični. Postoje tri vrste AES-a koje se razlikuju po broju rundi (10,12,14) koje ponavljaju obradu podataka. Veći broj rundi povećava nivo bezbednosti.
3. Rivest, Shamir, Adleman Algorithm (RSA)
RSA je osnovni asimetrični kriptografski algoritam i jedan od najsigurnijih sistema. Javni i privatni ključ se generišu istovremeno korišćenjem dva velika prosta broja, dok je bezbednost zasnovana na praktičnoj nemogućnosti razlaganja njihovog proizvoda. Organizovana su takmičenja sa ciljem razbijanja algoritma i ustanovljeno je da je potrebno oko 2700 godina računarskog vremena za uspeh.
4. Secure Hash Algorithm (SHA)
SHA se koristi za generisanje jedinstvenih digitalnih otisaka podataka poznatih kao hashevi. Čak i najmanja promena (jedan bit) u ulaznim podacima potpuno menja hash vrednost i odmah ukazuje na gubitak integriteta. Hash funkcije služe kao „alarm“ koji ukazuje da je podatak izmenjen.
III Primena i budućnost kriptografije
Kriptografije ima ključnu ulogu u savremenom svetu i primenjuje se gotovo u svim oblastima informacionih tehnologija. Potrebna je za zaštitu ličnih podataka, za elektronsko bankarstvo, bezbednu komunikaciju, digitalne potpise i cloud sisteme. Bez kriptografskih sistema ne bi bilo moguće obezbediti poverljivost, integritet i autentifikaciju informacija. Veštačka inteligencija i pametni uređaji postaju deo svakodnevnice, a kako se sve više podataka razmenjuje putem interneta, raste potreba za pouzdanim kriptografskim rešenjima. Zbog toga će kriptografija i dalje imati važnu ulogu u informacionim tehnologijama.
IZVORI
https://ecd.rs/blog/kriptografija-od-tajnih-poruka-do-digitalnog-zlata
https://www.geeksforgeeks.org/computer-networks/cryptography-and-its-types/
https://www.ibm.com/think/topics/cryptography
https://www.iso.org/information-security/what-is-cryptography
https://www.splunk.com/en_us/blog/learn/cryptography.html
https://www.radlovacki.com/is-history/
https://www.ibm.com/think/topics/cryptography-history
https://www.cloudflare.com/en-gb/learning/ssl/what-is-a-cryptographic-key/
https://www.geeksforgeeks.org/computer-networks/what-is-cipher/
https://www.geeksforgeeks.org/computer-networks/basics-of-cryptographic-algorithms/
Оставите одговор