Moje ime je Luka Timotijevi\u0107. Zavr\u0161io sam Tehni\u010dku \u0161kolu u \u010ca\u010dku, smer Elektrotehni\u010dar informacionih tehnologija. Te\u010dno govorim engleski jezik i imam povr\u0161no znanje iz nema\u010dkog. Volim da \u010ditam i da pose\u0107ujem sportske manifestacije.<\/p>\n\n\n\n Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale<\/strong><\/p>\n\n\n\n Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale odnose se na ra\u010dunarstvo u oblaku i sigurnost informacija. Posebno me zanima kriptografija, jer se koristi za za\u0161titu podataka i bezbednu komunikaciju u savremenim informacionim sistemima.<\/p>\n\n\n\n \u041aRIPTOGRAFIJA U SAVREMENIM INFORMACIONIM SISTEMIMA<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u041ariptografija je jedna od najva\u017enijih oblasti informacionih tehnologija i ima zna\u010dajnu ulogu u za\u0161titi podataka u savremenim digitalnim sistemima. Savremena kriptografija se razvila iz klasi\u010dnih \u0161ifarskih sistema, kao \u0161to su \u0161ifre zamene i transformacije, koji su postavili osnovne principe njenog funkcionisanja. Iako se danas koriste napredni algoritmi, osnovna ideja za\u0161tite podataka i dalje poti\u010de iz klasi\u010dne kriptografije. Osnovni cilj kriptografije je obezbe\u0111ivanje poverljivosti, integriteta i autenti\u010dnosti podataka, kao i spre\u010davanje njihovog neovla\u0161\u0107enog kori\u0161\u0107enja. U radu su prikazani osnovni principi kriptografije, naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107eni algoritmi i njihova primena u savremenim informacionim sistemima.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Asimetri\u010dni kriptosistemi re\u0161avaju problem razmene klju\u010deva kori\u0161\u0107enjem para klju\u010deva: javnog i privatnog. Javni klju\u010d se mo\u017ee slobodno deliti, dok privatni klju\u010d ostaje tajan. Najpoznatiji asimetri\u010dni algoritam je RSA, koji se koristi u sistemima kao \u0161to su HTTPS, digitalni sertifikati i sigurna komunikacija putem interneta. Iako asimetri\u010dni algoritmi nude vi\u0161i nivo sigurnosti u pogledu razmene klju\u010deva, oni su ra\u010dunski zahtevniji i sporiji u pore\u0111enju sa simetri\u010dnim algoritmima.<\/p>\n\n\n\n Pored \u0161ifrovanja, va\u017enu ulogu u kriptografiji imaju i he\u0161 funkcije. He\u0161 funkcije transformi\u0161u podatke proizvoljne du\u017eine u fiksnu vrednost, koja se koristi za proveru integriteta podataka. Jedna od naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enih he\u0161 funkcija je SHA-256, koja se primenjuje u sistemima za kontrolu integriteta fajlova, digitalne potpise i blockchain tehnologije. Promena i jednog bita u ulaznim podacima dovodi do potpuno razli\u010ditog he\u0161 rezultata, \u0161to omogu\u0107ava lako otkrivanje neovla\u0161\u0107enih izmena.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Literatura:<\/strong><\/p>\n\n\n\n [1] Cryptography \u2014 https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Cryptography<\/a><\/p>\n\n\n\n [2] Advanced Encryption Standard (AES) \u2014 https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Advanced_Encryption_Standard<\/a><\/p>\n\n\n\n [3] FIPS 197: Advanced Encryption Standard (AES) \u2014 https:\/\/nvlpubs.nist.gov\/nistpubs\/fips\/nist.fips.197.pdf<\/a><\/p>\n\n\n\n [4] RSA (cryptosystem) \u2014 https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/RSA_cryptosystem<\/a><\/p>\n\n\n\n [5] SHA-2 \u2014 https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/SHA-2<\/a><\/p>\n\n\n\n [6] Public key infrastructure \u2014 https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Public_key_infrastructure<\/a><\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/Luka-Venice.png\")
<\/figure>\n<\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
Osnovni princip kriptografije zasniva se na transformaciji \u010ditljivih podataka (plaintext) u ne\u010ditljiv oblik (ciphertext) primenom kriptografskih algoritama i tajnih klju\u010deva. Samo ovla\u0161\u0107eni korisnik koji poseduje odgovaraju\u0107i klju\u010d mo\u017ee da izvr\u0161i proces de\u0161ifrovanja i pristupi originalnim podacima. To je na\u010din na koji se spre\u010dava neovla\u0161\u0107eni pristup informacijama tokom prenosa ili skladi\u0161tenja, \u0161to predstavlja istu ideju za\u0161tite koja je postojala i kod klasi\u010dnih \u0161ifara.<\/p>\n\n\n\n
U praksi se naj\u010de\u0161\u0107e koriste dve osnovne vrste kriptografskih sistema: simetri\u010dni i asimetri\u010dni kriptosistemi (slika br. 1). Simetri\u010dni kriptosistemi koriste isti klju\u010d za \u0161ifrovanje i de\u0161ifrovanje podataka. Ovi sistemi su veoma brzi i efikasni, \u0161to ih \u010dini pogodnim za \u0161ifrovanje velikih koli\u010dina podataka. Najpoznatiji simetri\u010dni algoritam je AES (Advanced Encryption Standard), koji se \u0161iroko primenjuje u be\u017ei\u010dnim mre\u017eama, za\u0161titi diskova i razli\u010ditim aplikacijama za \u010duvanje podataka. \u041aao i kod klasi\u010dnih \u0161ifara, bezbednost ovih algoritama zavisi od ja\u010dine klju\u010da i toga koliko je te\u0161ko razbiti \u0161ifru. Me\u0111utim, glavni problem simetri\u010dne kriptografije jeste bezbedna razmena tajnog klju\u010da izme\u0111u korisnika.<\/p>\n\n\n\n
Slika br. 1: uporedna \u0161ema simetri\u010dne i asimetri\u010dne kriptografije, koja ilustruje razliku u broju klju\u010deva i princip rada.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/slika1.png\")
<\/figure>\n\n\n\n
Zbog navedenih karakteristika, savremeni informacioni sistemi u praksi kombinuju oba tipa kriptografije. Asimetri\u010dni algoritmi se koriste za bezbednu razmenu simetri\u010dnih klju\u010deva, dok se simetri\u010dni algoritmi koriste za stvarno \u0161ifrovanje podataka. Na dijagramu br. 1, koji je napravljen pomo\u0107u programa LucidChart, prikazan je pojednostavljen model ovakve hibridne kriptografske komunikacije izme\u0111u dva korisnika.<\/p>\n\n\n\n
Dijagram br. 1: Hibridna kriptografska komunikacija<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/Blank-diagram-4-1024x245.png\"){kind=spacer}
<\/figure>\n\n\n\n
Digitalni potpisi predstavljaju jo\u0161 jednu va\u017enu primenu kriptografije. Oni se zasnivaju na asimetri\u010dnoj kriptografiji i omogu\u0107avaju potvrdu identiteta po\u0161iljaoca i autenti\u010dnosti poruke. Digitalni potpisi se \u0161iroko koriste u elektronskom poslovanju, elektronskoj upravi i sistemima za razmenu dokumenata, gde je neophodno obezbediti pravnu i tehni\u010dku validnost komunikacije.<\/p>\n\n\n\n
\u041ariptografija predstavlja neizostavan deo savremenih informacionih sistema i ima klju\u010dnu ulogu u za\u0161titi podataka. \u041aombinacijom simetri\u010dnih i asimetri\u010dnih algoritama, he\u0161 funkcija i bezbednosnih protokola, omogu\u0107ena je sigurna komunikacija u digitalnom okru\u017eenju. Sa daljim razvojem interneta, cloud servisa i digitalnog poslovanja, zna\u010daj kriptografije \u0107e nastaviti da raste. U budu\u0107nosti se o\u010dekuje razvoj novih algoritama i standarda koji \u0107e odgovoriti na sve ve\u0107e bezbednosne izazove.<\/p>\n\n\n\n