![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/photo_5947076576249842960_y-859x1024.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nTeme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale<\/h3>\n\n\n\n
Baze podataka me interesuju zbog njihovog uticaja na svakodnevni \u017eivot. \u010cesto se zapitam kako se nekada odvijalo poslovanje bez baza podataka, kada su se podaci \u010duvali isklju\u010divo na papiru. Koliko je tada bilo potrebno vremena za pronala\u017eenje odre\u0111ene informacije i koliki je ljudski napor bio ulo\u017een u taj proces. Upravo zbog toga fasciniran sam mogu\u0107nostima baza podataka da u veoma kratkom vremenu obrade velike koli\u010dine podataka.<\/p>\n\n\n\n
Baze podataka<\/h2>\n\n\n\nSadr\u017eaj<\/h3>\n\n\n\n\n- Uvod<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Relacioni model<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Klju\u010d-vrednost (key-value) model<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Dokument-orijentisani model<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Graf model<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Ostali modeli<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Zaklju\u010dak<\/a><\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
Uvod<\/h3>\n\n\n\n
Baza podataka je organizovan skup podataka. Podaci se mogu organizovati na razli\u010dite na\u010dine, tj. postoje razli\u010diti modeli baza podataka. U ovom radu fokus je na savremenim modelima baza podataka koji su i danas u upotrebi. U daljem tekstu bi\u0107e predstavljene karakteristike i primena razli\u010ditih modela baza podataka.<\/p>\n\n\n\n
Relacioni model<\/h3>\n\n\n\n
Predstavljen jo\u0161 davne 1970. godine od strane ameri\u010dkog nau\u010dnika Edgar Codd-a, ovaj model je zadr\u017eao popularnost do dana\u0161njeg vremena, pa je trenutno najpoznatiji i naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107eni model baze podataka.<\/p>\n\n\n\n
U relacionom modelu objekti iz stvarnog sveta su predstavljeni u obliku relacija (tabela). Tabela se sastoji od kolona i redova. Kolone predstavljaju atribute objekata iz stvarnog sveta. Redovi tabele predstavljaju skup povezanih podataka koji se nalaze u razli\u010ditim kolonama (zapis podataka). U terminologiji relacionog modela redovi tabele se nazivaju n-torke (engl. tuples).<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/Table-660.png\")
<\/figure>\n\n\n\nSlika 1. Tabela (relacija)<\/p>\n\n\n\n
Baza podataka se sastoji od jedne ili vi\u0161e relacija (tabela) i opisuje se \u0161emom baze podataka. Svaka tabela (relacija) mora imati jedinstveni naziv. Tako\u0111e, unutar jedne tabele sve kolone moraju imati jedinstvene nazive. Svaka kolona ima odre\u0111eni tip podataka, tako da sva polja unutar jedne kolone moraju sadr\u017eati vrednosti istog tipa. Tabele (relacije) mogu biti me\u0111usobno povezane preko klju\u010deva. Postoje dve vrste klju\u010deva: primarni i strani. Primarni klju\u010d slu\u017ei da jedinstveno identifikuje svaki red u tabeli. Mo\u017ee se sastojati od jedinstvenih vrednosti na nivou jedne kolone ili predstavljati jedinstvenu kombinaciju vrednosti iz vi\u0161e kolona (kompozitni klju\u010d). Strani klju\u010d je atribut (kolona) u jednoj tabeli koji kao vrednosti mo\u017ee imati samo trenutne vrednosti primarnog klju\u010da iz druge tabele. Na ovaj na\u010din se uvodi ograni\u010denje poznato kao referencijalni integritet koje slu\u017ei za za\u0161titu od pogre\u0161nog unosa podataka.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/schema-1024x475.png\")
<\/figure>\n\n\n\nSlika 2. \u0160ema baze podataka<\/p>\n\n\n\n
Relacioni model uklju\u010duje i relacionu algrebru koja je bila osnova za upitni jezik SQL (Structured Query Language), koji danas predstavlja standard za rad sa relacionim bazama podataka. Relaciona algebra opisuje slede\u0107e operacije:<\/p>\n\n\n\n
\n\n- Selekcija izdvaja n-torke (redove) koje ispunjavaju odre\u0111eni uslov i kao rezultat vra\u0107a novu relaciju sa istom strukturom kao i polazna relacija (vra\u0107a podskup n-torki).<\/li>\n<\/ul>\n<\/div>\n\n\n\n
\n- Projekcija kao rezultat vra\u0107a relaciju koja sadr\u017ei samo odre\u0111ene atribute polazne relacije (izdvaja kolone iz tabele).<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
\n- Unija omogu\u0107ava formiranje nove relacije spajanjem svih n-torki iz dve relacije. Mogu\u0107a je samo kada obe relacije imaju isti broj atributa i kada se atributi podudaraju po tipu podataka.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
\n- Razlika dve relacije je nova relacija koja sadr\u017ei sve n-torke koje se nalaze u prvoj relaciji, ali se ne pojavljuju u drugoj relaciji.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
\n- Presek dve relacije je nova relacija koja sadr\u017ei samo one n-torke koje su zajedni\u010dke za obe relacije.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
\n- Dekartov proizvod dve relacije je nova relacija koja obuhvata sve mogu\u0107e kombinacije parova n-torki iz obe relacije.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
\n- Spajanje kombinuje podatke iz dve relacije na osnovu zajedni\u010dkih atributa ili uslova. Rezultat operacije spajanja je nova relacija koja sadr\u017ei kombinovane n-torke dobijene iz polaznih relacija.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/relaciona_algebra-1.png\")
<\/figure>\n\n\n\nSlika 3. Operacije relacione algebre<\/p>\n\n\n\n
Primena relacionih baza podataka je u sistemima gde podaci imaju jasno definisanu strukturu i me\u0111usobne odnose.<\/p>\n\n\n\n
Primeri relacionih baza podataka: Oracle, MS SQL Server, PostgreSQL, MySQL<\/p>\n\n\n\n
Klju\u010d-vrednost (key-value) model<\/h3>\n\n\n\n
U key-value modelu podaci se \u010duvaju u obliku parova klju\u010d-vrednost. Klju\u010d predstavlja jedinstveni identifikator pomo\u0107u kojeg se pristupa zapisu (vrednosti) i obi\u010dno je prostog tipa podataka (npr. string ili broj) jer mora biti jedinstven i mora biti pogodan za brzo pore\u0111enje. Struktura zapisa (vrednosti) nije unapred definisana kao kod relacionog modela, ve\u0107 zavisi od aplikacije koja upisuje podatke i mo\u017ee se razlikovati za svaki klju\u010d. Vrednost mo\u017ee biti slo\u017eenog tipa (liste, skupovi, binarni podaci\u2026)<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/Key_value-1.png\")
<\/figure>\n\n\n\nSlika 4. Struktura podataka u key\u2013value bazi<\/p>\n\n\n\n
Navedene osobine key-value modela omogu\u0107avaju brz upis podataka i brzu pretragu po klju\u010du, kao i fleksibilnost u pogledu strukture podataka. Mogu\u0107nosti upita su ograni\u010dene, tj. nema slo\u017eenih upita jer se podacima pristupa samo preko klju\u010da (GET\/SET komande).<\/p>\n\n\n\n
Baze sa key-value modelom se koriste kada je potrebna velika brzina upisa i \u010ditanja podataka, \u010desto se cela baza u\u010dita u radnu memoriju radi boljih performansi. Pogodne su za \u010duvanje privremenih podataka (korisni\u010dke sesije, ke\u0161irani podaci).<\/p>\n\n\n\n
Primeri baza sa key-value modelom: Redis i Memcached.<\/p>\n\n\n\n
Dokument-orijentisani model<\/h3>\n\n\n\n
U dokument-orijentisanom modelu podaci se \u010duvaju kao dokumenti sa poljima i vrednostima (naj\u010de\u0161\u0107e u formatu JSON ili XML). Za razliku od ranije pomenutog key-value modela, baza razume strukturu dokumenta i mogu\u0107e je pretra\u017eivanje po poljima i pisanje slo\u017eenijih upita. Dokumenti se mogu organizovati u kolekcije, ali ne moraju svi dokumenti u kolekciji da imaju istu strukturu (dokument mo\u017ee imati dodatna i izostavljena polja). Podaci se \u010desto ugnje\u017e\u0111uju umesto da se povezuju kao u relacionom modelu.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/Document-oriented-2-740x1024.png\")
<\/figure>\n\n\n\nSlika 5. Struktura podataka u dokument orijentisanoj bazi<\/p>\n\n\n\n
Ne postoji standardizovan upitni jezik za dokument-orijentisane baze ve\u0107 zavisi od konkretne implementacije (svaki proizvo\u0111a\u010d ima svoj upitni jezik).<\/p>\n\n\n\n
Primena ovog modela je u sistemima sa \u010desto promenljivom strukturom podataka.<\/p>\n\n\n\n
MongoDB je primer baze sa dokument-orijentisanim modelom.<\/p>\n\n\n\n
Graf model<\/h3>\n\n\n\n
Ovaj model je zasnovan na grafovima – matemati\u010dkim strukturama koje se sastoje od \u010dvorova i veza izme\u0111u njih.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/introduction_to_graphs.png\")
<\/figure>\n\n\n\nSlika 6. Graf<\/p>\n\n\n\n
Svaki \u010dvor (node) predstavlja entitet, kao \u0161to je osoba, dok svaka veza (edge) predstavlja odnos izme\u0111u \u010dvorova, na primer prijateljstvo. \u010cvorovi mogu imati atribute, poput imena ili godina, dok veze tako\u0111e mogu imati atribute, kao \u0161to je datum po\u010detka prijateljstva. Pored toga, veze mogu imati i te\u017einu (weight), koja opisuje ja\u010dinu ili zna\u010daj odnosa.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/twitter-users-graph-database-model-peter-emil-johan-768x575-1.png\")
<\/figure>\n\n\n\nSlika 7. Primer grafa<\/p>\n\n\n\n
Mogu\u0107e je pretra\u017eivanje po atributima \u010dvorova i veza, pronala\u017eenje najkra\u0107ih puteva ili najja\u010dih veza me\u0111u \u010dvorovima, pronalazak susednih \u010dvorova. Trenutno ne postoji standard za upitni jezik, pa tako postoji vi\u0161e implementacija upitnog jezika za graph baze podataka.<\/p>\n\n\n\n
Baze sa graf modelom su pogodne za analizu mre\u017ea i povezanih podataka (dru\u0161tvene mre\u017ee, transportne mre\u017ee, sistemi za preporuke).<\/p>\n\n\n\n
Neo4j je primer baze sa graf modelom.<\/p>\n\n\n\n
Ostali modeli<\/h3>\n\n\n\n
Pored prethodno opisanih modela u upotrebi su i drugi modeli koji imaju svoju oblast primene. Tako postoje vektorske baze za potrebe ve\u0161ta\u010dke inteligencije (Pinecone, Chroma), baze za rad sa geografskim podacima (PostGIS), baze podataka vremenskih serija (InfluxDB, TimescaleDB) i drugi.<\/p>\n\n\n\n
Na web stranici https:\/\/db-engines.com\/en\/ranking<\/a> mogu\u0107e je videti sve aktuelne baze podataka, kao i model na kojem se zasnivaju.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/db_ranking-1024x804.png\")
<\/figure>\n\n\n\nSlika 8. Web stranica sa podacima o popularnosti DBMS<\/p>\n\n\n\n
Zaklju\u010dak<\/h3>\n\n\n\n
Baze podataka su se razvijale kako bi pratile potrebe ljudi i rast koli\u010dine podataka, \u0161to je dovelo do pojave razli\u010ditih modela baza podataka. Taj razvoj \u0107e se nastaviti i u budu\u0107nosti, u skladu sa napretkom tehnologije.<\/p>\n\n\n\n
Literatura<\/h3>\n\n\n\n\n- Relacione baze podataka \/ Gabrijela Dimi\u0107, Milo\u0161 Pejanovi\u0107<\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/www.geeksforgeeks.org\/dsa\/introduction-to-graphs-data-structure-and-algorithm-tutorials\/<\/a><\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/www.geeksforgeeks.org\/dbms\/what-is-graph-database\/<\/a><\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Key%E2%80%93value_database<\/a><\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Document-oriented_database<\/a><\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/db-engines.com<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Google slike<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ukratko o meni Ja sam Damir Mati\u0107, student prve godine Visoke \u0161kole elektrotehnike i ra\u010dunarstva, na smeru Nove ra\u010dunarske tehnologije. Zanimaju me programiranje i baze podataka. U slobodno vreme sviram gitaru i treniram kendo. Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale Baze podataka me interesuju zbog njihovog uticaja na svakodnevni \u017eivot. \u010cesto […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1433","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1433","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1433"}],"version-history":[{"count":50,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1433\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2023,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1433\/revisions\/2023"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1433"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1433"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1433"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
- \n
- Uvod<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Relacioni model<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Klju\u010d-vrednost (key-value) model<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Dokument-orijentisani model<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Graf model<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Ostali modeli<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Zaklju\u010dak<\/a><\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
Uvod<\/h3>\n\n\n\n
Baza podataka je organizovan skup podataka. Podaci se mogu organizovati na razli\u010dite na\u010dine, tj. postoje razli\u010diti modeli baza podataka. U ovom radu fokus je na savremenim modelima baza podataka koji su i danas u upotrebi. U daljem tekstu bi\u0107e predstavljene karakteristike i primena razli\u010ditih modela baza podataka.<\/p>\n\n\n\n
Relacioni model<\/h3>\n\n\n\n
Predstavljen jo\u0161 davne 1970. godine od strane ameri\u010dkog nau\u010dnika Edgar Codd-a, ovaj model je zadr\u017eao popularnost do dana\u0161njeg vremena, pa je trenutno najpoznatiji i naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107eni model baze podataka.<\/p>\n\n\n\n
U relacionom modelu objekti iz stvarnog sveta su predstavljeni u obliku relacija (tabela). Tabela se sastoji od kolona i redova. Kolone predstavljaju atribute objekata iz stvarnog sveta. Redovi tabele predstavljaju skup povezanih podataka koji se nalaze u razli\u010ditim kolonama (zapis podataka). U terminologiji relacionog modela redovi tabele se nazivaju n-torke (engl. tuples).<\/p>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\nSlika 1. Tabela (relacija)<\/p>\n\n\n\n
Baza podataka se sastoji od jedne ili vi\u0161e relacija (tabela) i opisuje se \u0161emom baze podataka. Svaka tabela (relacija) mora imati jedinstveni naziv. Tako\u0111e, unutar jedne tabele sve kolone moraju imati jedinstvene nazive. Svaka kolona ima odre\u0111eni tip podataka, tako da sva polja unutar jedne kolone moraju sadr\u017eati vrednosti istog tipa. Tabele (relacije) mogu biti me\u0111usobno povezane preko klju\u010deva. Postoje dve vrste klju\u010deva: primarni i strani. Primarni klju\u010d slu\u017ei da jedinstveno identifikuje svaki red u tabeli. Mo\u017ee se sastojati od jedinstvenih vrednosti na nivou jedne kolone ili predstavljati jedinstvenu kombinaciju vrednosti iz vi\u0161e kolona (kompozitni klju\u010d). Strani klju\u010d je atribut (kolona) u jednoj tabeli koji kao vrednosti mo\u017ee imati samo trenutne vrednosti primarnog klju\u010da iz druge tabele. Na ovaj na\u010din se uvodi ograni\u010denje poznato kao referencijalni integritet koje slu\u017ei za za\u0161titu od pogre\u0161nog unosa podataka.<\/p>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\nSlika 2. \u0160ema baze podataka<\/p>\n\n\n\n
Relacioni model uklju\u010duje i relacionu algrebru koja je bila osnova za upitni jezik SQL (Structured Query Language), koji danas predstavlja standard za rad sa relacionim bazama podataka. Relaciona algebra opisuje slede\u0107e operacije:<\/p>\n\n\n\n
\n- \n
- Selekcija izdvaja n-torke (redove) koje ispunjavaju odre\u0111eni uslov i kao rezultat vra\u0107a novu relaciju sa istom strukturom kao i polazna relacija (vra\u0107a podskup n-torki).<\/li>\n<\/ul>\n<\/div>\n\n\n\n
- \n
- Projekcija kao rezultat vra\u0107a relaciju koja sadr\u017ei samo odre\u0111ene atribute polazne relacije (izdvaja kolone iz tabele).<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- \n
- Unija omogu\u0107ava formiranje nove relacije spajanjem svih n-torki iz dve relacije. Mogu\u0107a je samo kada obe relacije imaju isti broj atributa i kada se atributi podudaraju po tipu podataka.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- \n
- Razlika dve relacije je nova relacija koja sadr\u017ei sve n-torke koje se nalaze u prvoj relaciji, ali se ne pojavljuju u drugoj relaciji.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- \n
- Presek dve relacije je nova relacija koja sadr\u017ei samo one n-torke koje su zajedni\u010dke za obe relacije.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- \n
- Dekartov proizvod dve relacije je nova relacija koja obuhvata sve mogu\u0107e kombinacije parova n-torki iz obe relacije.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- \n
- Spajanje kombinuje podatke iz dve relacije na osnovu zajedni\u010dkih atributa ili uslova. Rezultat operacije spajanja je nova relacija koja sadr\u017ei kombinovane n-torke dobijene iz polaznih relacija.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\n
Slika 3. Operacije relacione algebre<\/p>\n\n\n\n
Primena relacionih baza podataka je u sistemima gde podaci imaju jasno definisanu strukturu i me\u0111usobne odnose.<\/p>\n\n\n\nPrimeri relacionih baza podataka: Oracle, MS SQL Server, PostgreSQL, MySQL<\/p>\n\n\n\n
Klju\u010d-vrednost (key-value) model<\/h3>\n\n\n\n
U key-value modelu podaci se \u010duvaju u obliku parova klju\u010d-vrednost. Klju\u010d predstavlja jedinstveni identifikator pomo\u0107u kojeg se pristupa zapisu (vrednosti) i obi\u010dno je prostog tipa podataka (npr. string ili broj) jer mora biti jedinstven i mora biti pogodan za brzo pore\u0111enje. Struktura zapisa (vrednosti) nije unapred definisana kao kod relacionog modela, ve\u0107 zavisi od aplikacije koja upisuje podatke i mo\u017ee se razlikovati za svaki klju\u010d. Vrednost mo\u017ee biti slo\u017eenog tipa (liste, skupovi, binarni podaci\u2026)<\/p>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\nSlika 4. Struktura podataka u key\u2013value bazi<\/p>\n\n\n\n
Navedene osobine key-value modela omogu\u0107avaju brz upis podataka i brzu pretragu po klju\u010du, kao i fleksibilnost u pogledu strukture podataka. Mogu\u0107nosti upita su ograni\u010dene, tj. nema slo\u017eenih upita jer se podacima pristupa samo preko klju\u010da (GET\/SET komande).<\/p>\n\n\n\n
Baze sa key-value modelom se koriste kada je potrebna velika brzina upisa i \u010ditanja podataka, \u010desto se cela baza u\u010dita u radnu memoriju radi boljih performansi. Pogodne su za \u010duvanje privremenih podataka (korisni\u010dke sesije, ke\u0161irani podaci).<\/p>\n\n\n\n
Primeri baza sa key-value modelom: Redis i Memcached.<\/p>\n\n\n\n
Dokument-orijentisani model<\/h3>\n\n\n\n
U dokument-orijentisanom modelu podaci se \u010duvaju kao dokumenti sa poljima i vrednostima (naj\u010de\u0161\u0107e u formatu JSON ili XML). Za razliku od ranije pomenutog key-value modela, baza razume strukturu dokumenta i mogu\u0107e je pretra\u017eivanje po poljima i pisanje slo\u017eenijih upita. Dokumenti se mogu organizovati u kolekcije, ali ne moraju svi dokumenti u kolekciji da imaju istu strukturu (dokument mo\u017ee imati dodatna i izostavljena polja). Podaci se \u010desto ugnje\u017e\u0111uju umesto da se povezuju kao u relacionom modelu.<\/p>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\nSlika 5. Struktura podataka u dokument orijentisanoj bazi<\/p>\n\n\n\n
Ne postoji standardizovan upitni jezik za dokument-orijentisane baze ve\u0107 zavisi od konkretne implementacije (svaki proizvo\u0111a\u010d ima svoj upitni jezik).<\/p>\n\n\n\n
Primena ovog modela je u sistemima sa \u010desto promenljivom strukturom podataka.<\/p>\n\n\n\n
MongoDB je primer baze sa dokument-orijentisanim modelom.<\/p>\n\n\n\n
Graf model<\/h3>\n\n\n\n
Ovaj model je zasnovan na grafovima – matemati\u010dkim strukturama koje se sastoje od \u010dvorova i veza izme\u0111u njih.<\/p>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\nSlika 6. Graf<\/p>\n\n\n\n
Svaki \u010dvor (node) predstavlja entitet, kao \u0161to je osoba, dok svaka veza (edge) predstavlja odnos izme\u0111u \u010dvorova, na primer prijateljstvo. \u010cvorovi mogu imati atribute, poput imena ili godina, dok veze tako\u0111e mogu imati atribute, kao \u0161to je datum po\u010detka prijateljstva. Pored toga, veze mogu imati i te\u017einu (weight), koja opisuje ja\u010dinu ili zna\u010daj odnosa.<\/p>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\nSlika 7. Primer grafa<\/p>\n\n\n\n
Mogu\u0107e je pretra\u017eivanje po atributima \u010dvorova i veza, pronala\u017eenje najkra\u0107ih puteva ili najja\u010dih veza me\u0111u \u010dvorovima, pronalazak susednih \u010dvorova. Trenutno ne postoji standard za upitni jezik, pa tako postoji vi\u0161e implementacija upitnog jezika za graph baze podataka.<\/p>\n\n\n\n
Baze sa graf modelom su pogodne za analizu mre\u017ea i povezanih podataka (dru\u0161tvene mre\u017ee, transportne mre\u017ee, sistemi za preporuke).<\/p>\n\n\n\n
Neo4j je primer baze sa graf modelom.<\/p>\n\n\n\n
Ostali modeli<\/h3>\n\n\n\n
Pored prethodno opisanih modela u upotrebi su i drugi modeli koji imaju svoju oblast primene. Tako postoje vektorske baze za potrebe ve\u0161ta\u010dke inteligencije (Pinecone, Chroma), baze za rad sa geografskim podacima (PostGIS), baze podataka vremenskih serija (InfluxDB, TimescaleDB) i drugi.<\/p>\n\n\n\n
Na web stranici https:\/\/db-engines.com\/en\/ranking<\/a> mogu\u0107e je videti sve aktuelne baze podataka, kao i model na kojem se zasnivaju.<\/p>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\nSlika 8. Web stranica sa podacima o popularnosti DBMS<\/p>\n\n\n\n
Zaklju\u010dak<\/h3>\n\n\n\n
Baze podataka su se razvijale kako bi pratile potrebe ljudi i rast koli\u010dine podataka, \u0161to je dovelo do pojave razli\u010ditih modela baza podataka. Taj razvoj \u0107e se nastaviti i u budu\u0107nosti, u skladu sa napretkom tehnologije.<\/p>\n\n\n\n
Literatura<\/h3>\n\n\n\n
- \n
- Relacione baze podataka \/ Gabrijela Dimi\u0107, Milo\u0161 Pejanovi\u0107<\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/www.geeksforgeeks.org\/dsa\/introduction-to-graphs-data-structure-and-algorithm-tutorials\/<\/a><\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/www.geeksforgeeks.org\/dbms\/what-is-graph-database\/<\/a><\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Key%E2%80%93value_database<\/a><\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Document-oriented_database<\/a><\/li>\n\n\n\n
- https:\/\/db-engines.com<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Google slike<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ukratko o meni Ja sam Damir Mati\u0107, student prve godine Visoke \u0161kole elektrotehnike i ra\u010dunarstva, na smeru Nove ra\u010dunarske tehnologije. Zanimaju me programiranje i baze podataka. U slobodno vreme sviram gitaru i treniram kendo. Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale Baze podataka me interesuju zbog njihovog uticaja na svakodnevni \u017eivot. \u010cesto […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1433","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1433","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1433"}],"version-history":[{"count":50,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1433\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2023,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1433\/revisions\/2023"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1433"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1433"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1433"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
- https:\/\/www.geeksforgeeks.org\/dbms\/what-is-graph-database\/<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Spajanje kombinuje podatke iz dve relacije na osnovu zajedni\u010dkih atributa ili uslova. Rezultat operacije spajanja je nova relacija koja sadr\u017ei kombinovane n-torke dobijene iz polaznih relacija.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- Dekartov proizvod dve relacije je nova relacija koja obuhvata sve mogu\u0107e kombinacije parova n-torki iz obe relacije.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- Presek dve relacije je nova relacija koja sadr\u017ei samo one n-torke koje su zajedni\u010dke za obe relacije.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- Razlika dve relacije je nova relacija koja sadr\u017ei sve n-torke koje se nalaze u prvoj relaciji, ali se ne pojavljuju u drugoj relaciji.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- Unija omogu\u0107ava formiranje nove relacije spajanjem svih n-torki iz dve relacije. Mogu\u0107a je samo kada obe relacije imaju isti broj atributa i kada se atributi podudaraju po tipu podataka.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- Projekcija kao rezultat vra\u0107a relaciju koja sadr\u017ei samo odre\u0111ene atribute polazne relacije (izdvaja kolone iz tabele).<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- Relacioni model<\/a><\/li>\n\n\n\n