{"id":1867,"date":"2026-01-13T17:54:27","date_gmt":"2026-01-13T16:54:27","guid":{"rendered":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/?p=1867"},"modified":"2026-01-13T17:54:27","modified_gmt":"2026-01-13T16:54:27","slug":"seminarski-rad-21","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/2026\/01\/13\/seminarski-rad-21\/","title":{"rendered":"Seminarski rad"},"content":{"rendered":"\n

Ukratko o meni<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Zovem se Sa\u0161a Novosel<\/strong>. Student sam prve godine Visoke \u0161kole elektrotehnike i ra\u010dunarstva<\/strong>. Smer „Nove ra\u010dunarske tehnologije<\/em>“ ( NRT ). Zavr\u0161io sam Elektrotehni\u010dku PTT \u0161kolu<\/strong> u Beogradu. Ste\u010deno znanje u postavljanju i odr\u017eavanju telekomunikacionih mre\u017ea. Slobodno vreme provodim u sportu, sa prijateljima ili u gara\u017ei. Zanimaju me automobilizam i savremene tehnologije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale<\/h3>\n\n\n\n

Posebno interesovanje za temu „Ra\u010dunarske mre\u017ee i e-komunikacije“ se javilo zbog detaljnog prikaza razvoja web tehnologija i efikasnog prenosa podataka na daljinu.<\/p>\n\n\n\n

Primene ve\u0161ta\u010dke inteligencije u u\u010denju<\/strong><\/h1>\n\n\n\n

Uvod<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\n

Ve\u0161ta\u010dka inteligencija predstavlja ra\u010dunarsku nauku koja razvija sistem ra\u010dunara i ima sposobnost da obavlja zadatke umesto \u010doveka. Takva sposobnost u\u010denja \u010dini ve\u0161ta\u010dku inteligenciju mnogo va\u017enim aspektom u modernom internet svetu. Ona koristi ogromne koli\u010dine informacija i podataka, kako bi ispunila zadate zahteve.<\/p>\n<\/div>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije zapo\u010deo je davnih vremena kada su do\u0161le ideje da ma\u0161ine mogu da zamene ljudsko razmi\u0161ljanje. Do danas su razvijeni mnogobrojni sistemi, od najjednostavnijih do savremenih algoritama dana\u0161njice koji mogu da u\u010de iz dobijenih podataka. Poslednje vreme se koristi u raznim oblastima poput obrazovanja, medicine, bankarstva, automobilske industrije…
<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detak ve\u0161ta\u010dke inteligencije ( 20. vek )<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Warren McCulloch i Walter Pitts razvijaju prvi matemati\u010dki model neuronske mre\u017ee 1943. godine.
Donald Hebb uvodi osnovu za moderne neuronske mre\u017ee 1949. godine.
Arthur Samuel razvija program za \u0161ah 1959. godine, jedan od prvih programa sa sposobno\u0161\u0107u samou\u010denja.
Nastanak ELIZA, prvog chatbota koji simulira psihoterapeuta, 1966. godine.
Japan 1972. godine razvija prvog humanoidnog robota WABOT-1.

Po\u010detak savremene ve\u0161ta\u010dke inteligencije ( 21. vek )<\/strong>

OpenAI je osnovan 2015. godine, s ciljem razvoja sigurne i korisne ve\u0161ta\u010dke inteligencije.
OpenAI razvija GPT-2, 2018. godine, model za obradu prirodnog jezika visokih performansi.
OpenAI pokre\u0107e ChatGPT, menjaju\u0107i na\u010din interakcije sa ma\u0161inama, 2022. godine.<\/p>\n\n\n\n

Princip rada AI<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\n

Dijagram br. 1<\/strong> Prikazuje na\u010din funkcionisanja ve\u0161ta\u010dke inteligencije u 5 koraka
<\/em>
1. Podaci<\/strong> – predstavljaju sve informacije ( tekstovi, slike, itd… ) koje ve\u0161ta\u010dka inteligencija prikuplja i koristi za u\u010denje i analizu.<\/p>\n<\/div>\n\n\n\n

2. Algoritmi<\/strong> – spisak svih pravila pomo\u0107u kojih ve\u0161ta\u010dka inteligencija obra\u0111uje podatke.<\/p>\n\n\n\n

3. U\u010denje<\/strong> – proces tokom kojeg ve\u0161ta\u010dka inteligencija usavr\u0161ava svoje znanje i ve\u0161tine na osnovu podataka. Ve\u0107i broj podatak predstavlja precizniji rezultat.<\/p>\n\n\n\n

4. Softver<\/strong> – povezuje podatke, algoritme i proces u\u010denja u jedan sistem<\/p>\n\n\n\n

5. Re\u0161enje<\/strong> – rezultat zadatog zahteva ( preporuka, sadr\u017eaj, slika… ) <\/p>\n\n\n\n

Prednosti i posledice ve\u0161ta\u010dke inteligencije u u\u010denju<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Veoma dobra strana ve\u0161ta\u010dke inteligencije jeste to \u0161to AI sistemi mogu da obradjuju velike koli\u010dine podataka i na osnovu toga daju korisne i zna\u010dajne odgovore na zahteve korisnika. Ovakvi sistemi omogu\u0107avaju interaktivan na\u010din u\u010denja. Pored toga AI mo\u017ee da obavlja vo\u0111enje evidencije i pru\u017ea dosta vi\u0161e vremena mnogim firmama, preduze\u0107ima, itd.

Sa druge strane postoji veliki strah da \u0107e ve\u0161ta\u010dka inteligencija preuzeti mnoge ljudske sposobnosti i zameniti ih u svakodnevnom \u017eivotu. Tako\u0111e se javlja velika zabrinutost da \u0107e ljudi gubiti sposobnost samostalnog razmi\u0161ljanja i re\u0161avanja problema bez ve\u0161ta\u010dke inteligencije. Prekomerna upotreba AI u obrazovanju mo\u017ee dovesti do zavisnosti od ra\u010dunarskih tehnologija. Zbog velike potra\u017enje ra\u010dunarskih komponenata ( RAM memorije, najnovije generacije GPU-a i CPU-a ) dolazi do prevelikog porasta cena tih komponenata u maloprodajnim objektima i to \u0161teti gejmerima u unapre\u0111ivanju kompjuterskih delova.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Dijagram br. 2<\/strong> Prikazuje porast cene RAM memorije ( 2019-2025 )<\/em><\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

U narednom periodu o\u010dekuje se da \u0107e se ve\u0161ta\u010dka inteligencija u u\u010denju razvijati u pravcu usavr\u0161avanja sadr\u017eaja, na\u010dina i tempa obja\u0161njavanja svakom pojedina\u010dnom korisniku. Istovremeno \u0107e se razvijati i alati za nastavnike koji \u0107e pomagati da se pripremi materijal za \u010das, ali se nagla\u0161ava da oni trebaju da budu pomo\u0107, a ne zamena za pedago\u0161ku ulogu nastavnika ili profesora.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dan deo razvoja bi\u0107e za\u0161tita privatnosti podataka u kori\u0161\u0107enju ve\u0161ta\u010dke inteligencije kao i smernice \u0161ta je dozvoljeno objavljivati na internetu.<\/p>\n\n\n\n

Literatura:<\/em><\/h3>\n\n\n\n