{"id":1938,"date":"2026-01-15T00:09:52","date_gmt":"2026-01-14T23:09:52","guid":{"rendered":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/?p=1938"},"modified":"2026-01-16T01:20:37","modified_gmt":"2026-01-16T00:20:37","slug":"seminarski-rad-35","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/2026\/01\/15\/seminarski-rad-35\/","title":{"rendered":"Seminarski rad"},"content":{"rendered":"\n

Ukratko o meni<\/em><\/p>\n\n\n\n

Marko Stojkovi\u0107 NRT-77\/24<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Zovem se Marko Stojkovi\u0107. Ro\u0111en sam i \u017eivim u Smederevskoj Palanci. Zavr\u0161io sam srednju \u0161kolu ME\u0160<\/strong>\u201eGo\u0161a<\/strong>\u201c u Smed. Palanci, smer tehni\u010dar mehatronike.Trenutno sam student Visoke \u0161kole elektrotehnike i ra\u010dunarstva<\/strong> (VI\u0160ER<\/strong>),smer nove ra\u010dunarske tehnologije.U slobodno vreme volim da igram video igrice i treniram strelja\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n

Teme iz informacionalne tehnologije koje su me najvi\u0161e zainterosavalo<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Operativni sistemi<\/strong>-Izabrao sam Operativni sistem zato sto je osnovni sistemski softver koji omogu\u0107ava pravilan i efikasan rad ra\u010dunara.On predstavlja vezu izme\u0111u hardvera i korisnika i omugu\u0107ava pokretanje aplikativnih programa.Bez operativnog sistema,hardver ra\u010dunara ne bi mogao da se koristi na prakti\u010dan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Kriptografija<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u00bb Kriptografija<\/strong> <\/a>\u2022 <\/em>Pisanje tajnim pismenima, \u0161ifrovanje. Tajno pismo (nastala prema re\u010dima skriven, tajni i pi\u0161em), odnosno sistem preno\u0161enja poruka pomo\u0107u \u0161ifri \u010dije zna\u010denje, odnosno kju\u010d za \u010ditanje poruke, poseduje samo poznati primalac.<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Uvod <\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  2. Istorija\/\u0440\u0430\u0437\u0432\u043e\u0458 \u043a\u0440\u0438\u043f\u0442\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u0458\u0435<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  3. Zaklju\u010dak<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    1 .Uvod<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Kriptografija je osnovna oblast informacione bezbednosti koja se bavi razvojem metoda i algoritme za za\u0161titu podataka od neovla\u0161\u0107enog pristupa. Njena uloga je da obezbedi poverljivost, integritet, autentifikaciju i neporecivost informacija koje se razmenjuju ili \u010duvaju u digitalnom obliku. U savremenom dru\u0161tvu, koje se u velikoj meri oslanja na internet, ra\u010dunarske mre\u017ee i digitalne servise, kriptografija je temelj sigurnog funkcionisanja informacionih sistema.Sa razvojem informacionih tehnologija i rastom koli\u010dine osetljivih podataka, potreba za pouzdanim kriptografskim mehanizmima postaje sve ve\u0107a. Kriptografija se danas primenjuje u elektronskom bankarstvu, internet komunikaciji, za\u0161titi baza podataka, elektronskoj upravi, kao i u savremenim tehnologijama poput blok\u010dejna i kriptovaluta.<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \n
    \"\"<\/figure>\n<\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n

    2. Istorija\/razvoj kriptografije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Kriptografija ima dugu istoriju koja poti\u010de jo\u0161 iz anti\u010dkog perioda<\/strong>(oko 2000. godine pre nove ere-p.n.e<\/strong>).<\/p>\n\n\n\n

    \u041f\u0440\u0432\u0438 \u043e\u0431\u043b\u0438\u0446\u0438 \u0437\u0430\u0448\u0442\u0438\u0442\u0435 \u043f\u043e\u0440\u0443\u043a\u0430 \u043f\u043e\u0458\u0430\u0432\u0459\u0443\u0458\u0443 \u0441\u0435 \u0443 \u0434\u0440\u0435\u0432\u043d\u0438\u043c \u0446\u0438\u0432\u0438\u043b\u0438\u0437\u0430\u0446\u0438\u0458\u0430\u043c\u0430 \u043a\u0430\u043e \u0448\u0442\u043e \u0458\u0435 \u0415\u0433\u0438\u043f\u0430\u0442<\/strong><\/a>,gde su kori\u0161\u0107eni jednostavni simboli i zamene znakova radi prikrivanja pravog zna\u010denja poruka kao na slici 1.1. Ovi rani oblici kriptografije nisu bili matemati\u010dki zasnovani, ve\u0107 su se oslanjali na tajnost metode i ograni\u010deno znanje \u010ditalaca.<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \n
    \n
    \"\"<\/a>
    Slika 1.1<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
    \n

    D<\/bdo>e<\/bdo>k<\/bdo>r<\/bdo>i<\/bdo>p<\/bdo>t<\/bdo>o<\/bdo>v<\/bdo>a<\/bdo>t<\/bdo>i<\/bdo> <\/bdo>o<\/bdo>v<\/bdo>a<\/bdo>k<\/bdo>v<\/bdo>u<\/bdo> <\/bdo>p<\/bdo>o<\/bdo>r<\/bdo>u<\/bdo>k<\/bdo>u<\/bdo>\/<\/bdo>p<\/bdo>i<\/bdo>s<\/bdo>m<\/bdo>o<\/bdo> <\/bdo>j<\/bdo>e<\/bdo> <\/bdo>d<\/bdo>a<\/bdo> <\/bdo>z<\/bdo>n<\/bdo>a<\/bdo>\u0161<\/bdo> <\/bdo>S<\/bdo>t<\/bdo>a<\/bdo>r<\/bdo>o <\/bdo>e<\/bdo>g<\/bdo>i<\/bdo>p<\/bdo>a<\/bdo>t<\/bdo>s<\/bdo>k<\/bdo>i<\/bdo> <\/bdo>j<\/bdo>e<\/bdo>z<\/bdo>i<\/bdo>k<\/bdo> <\/bdo>i<\/bdo> <\/bdo>d<\/bdo>a<\/bdo> <\/bdo>p<\/bdo>r<\/bdo>i<\/bdo>m<\/bdo>e<\/bdo>t<\/bdo>i<\/bdo>\u0161 zamene znakova\/simbola.<\/p>\n\n\n\n

    Vreme vlade Starih Grka i Sparta<\/strong> (oko 900. godine p.n.e. do 146. godine p.n.e.) Slika 2.2<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

    \"\"
    SLIKA 2.2<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

    Stari grci i Spartanci su koristili Skitala<\/strong> <\/a>Tokom rata, napada, slanje nare\u0111enja generalu ili logisti\u010dkih operacija.Skitala Predstavlja primer transpozicione \u0161ifre<\/a><\/strong>, gde se ne menja sadr\u017eaj poruke (slova), ve\u0107 njihov redosled<\/strong>.Slika 2.2<\/p>\n\n\n\n

    \"\"
    SLIKA 2.2<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

    Pravljenje Skitale je jednostavno potrebni materijali su:<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \n
      \n
    1. 2 \u0160tapa<\/li>\n\n\n\n
    2. Krpa,Ko\u017ea,papir (bilo \u0161ta da je duga\u010dko i mo\u017ee da se pi\u0161e na njoj)<\/li>\n\n\n\n
    3. osoba od poverenja
      <\/li>\n<\/ol>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

      Prvi korak prapljenje Skitale je da \u0160tapapov budu iste debljine tako sto ih se\u010demo da budu 1:1 kao na Slika 2.3 i poslati jedan \u0161tap osobi od poverenja.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"
      SLIKA 2.3<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

      Drugi korak je da staviti dug papir,koza,krpa itd. i napisati nesto kao na primer:ODKRIVENI SMO POBEGNITE.I dodati jos slova.<\/p>\n\n\n\n

      Kona\u010dni korak je da odmotati poruku i dati pe\u0161adiji da odnese osobi od poverenja<\/p>\n\n\n\n

      Ako neko od neprijatelja ukrade papir, Nemo ne\u0107e mo\u0107i da ni\u0161ta pro\u010dita, \u010dak i ako ga stavi na bilo koji \u0161tap.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"<\/figure>\n\n\n\n

      Dekriptovati ovakvu poruku<\/bdo> je da znas starogr\u010dki jezik i da imas originalni \u0161tap iste debljine<\/p>\n\n\n\n

      Vreme vlade Rim <\/strong>(oko 500.godina p.n.e. do 100. godina n.e.)Slika 3.1<\/p>\n\n\n\n

      \"\"
      SLIKA 3.1<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

      Cezarova \u0161ifra<\/a><\/strong> je jedan od najjednostavnijih i najrasprostranjenijih na\u010dina \u0161ifrovanja. Najvi\u0161e ju je koristio Julije Cezar<\/a><\/em>, koji ju je koristio za razmenu poruka sa svojim generalima.<\/p>\n\n\n\n

      Funkcija Cezarove \u0161ifre omogu\u0107ava da odabere\u0161 pomak (od kog slova da po\u010dne\u0161) i da se svako slovo poruke pomeri za taj broj mesta u abecedi. kao na Slika 3.2<\/p>\n\n\n\n

      \"\"
      SLIKA 3.2<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

      Primer cezarove \u0161ifre prvo izaberemo re\u010d koji ho\u0107emo da napi\u0161emo NAPADAJ pa onda biramo od kog pomaka da pocnemo (primer 4(D))onda pomeramo pomeramo slova poruke na taj broj mesta.iza\u0107i\u0107e kao DQFQTZ<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

      Dekriptovati ovakvu poruku<\/bdo> je da znas Cezarovu \u0161ifru i od kog slova je po\u010delo.<\/p>\n\n\n\n

      Renesansa i novi vek<\/strong> (od 15.veka do 19.veka) Slika 4.1<\/p>\n\n\n\n

      \"\"
      SLIKA 4.1<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

      U vreme Renesanse,\u0161ifrovanje je postajalo sve va\u017enije za slanje tajnih poruka,me\u0111u slo\u017eenijim \u0161iframa poznata je bila Vigen\u00e8reova \u0161ifra<\/a><\/strong><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

      Vigen\u00e8reova \u0161ifra nosi ime po francuskom diplomati i kriptografu Blaiseu de Vigen\u00e8reu, koji ju je opisao u 16. veku. Iako su sli\u010dne metode postojale i ranije, Vigen\u00e8reova \u0161ifra je postala poznata kao unapre\u0111enje jednostavnih monoalfabetskih \u0161ifara, poput Cezarove \u0161ifre. Zbog svoje slo\u017eenosti i otpornosti na jednostavne metode razbijanja, Vigen\u00e8reova \u0161ifra je vekovima smatrana „neprobojnom“. Tek u 19. veku razvijene su tehnike koje su omogu\u0107ile njeno sistematsko razbijanje.<\/p>\n\n\n\n

      <\/p>\n\n\n\n

      Proces \u0161ifrovanja Vigen\u00e8reove \u0161ifre ne koristi jedan isti alfabet, ve\u0107 vi\u0161e razli\u010ditih alfabeta.<\/p>\n\n\n\n

      Osnovni elementi Vigen\u00e8reove \u0161ifre su:<\/p>\n\n\n\n

      otvoreni tekst (poruka)<\/p>\n\n\n\n

      klju\u010d (re\u010d ili niz slova)<\/p>\n\n\n\n

      alfabet (naj\u010de\u0161\u0107e A\u2013Z)<\/p>\n\n\n\n

      Klju\u010d se ponavlja dok ne dostigne du\u017einu poruke, a zatim se svako slovo poruke,nakon \u010dega se svako slovo poruke \u0161ifruje pomo\u0107u odgovaraju\u0107eg slova klju\u010da.<\/p>\n\n\n\n

      Za proces \u0161ifrovanja koristi se tabela alfabeta, poznata kao tabula recta, Vigen\u00e8reova tabela ili Vigen\u00e8reov kvadrat Slika 4.2. Sastoji se od alfabeta ispisanog 26 puta u posebnim redovima, pri \u010demu je svaki naredni red pomeren ulevo u odnosu na prethodni, \u010dime su obuhva\u0107ene sve mogu\u0107e kombinacije Cezarove \u0161ifre. Tokom svake faze \u0161ifrovanja koristi se razli\u010dit alfabet iz jednog od redova tabele, a izbor konkretnog reda zavisi od klju\u010da koji se periodi\u010dno ponavlja.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"
      SLIKA 4.2<\/strong>.Mo\u017ee se koristiti za \u0161ifriranje i de\u0161ifriranje.<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

      Za primer Vigen\u00e8reove \u0161ifre potrebno je prvo definisati poruku i klju\u010d. Poruka \u0107e biti NAPAD<\/sup>, a klju\u010d TAJNA<\/sup>.<\/p>\n\n\n\n

      Prvo se klju\u010d ponavlja dok ne dostigne du\u017einu poruke pa onda pretvaranje slova u brojeve A=0,B=1,C=2…,Z=25.Zna\u010di prebacujemo poruku i klju\u010d slova u brojeve poruka= N=13, A=0, P=15, A=0 ,D=3 klju\u010d= T=19,A=0 ,j=9,N=13,A=0<\/p>\n\n\n\n

      Sada ide \u0161ifrovanje Formula za \u0161ifrovanje je Ci\u200b=(Pi\u200b+Ki\u200b)<\/em> mod 26 Pi=Poruka KI=Klju\u010d<\/p>\n\n\n\n

      mod 26 (mod 26<\/code> je matemati\u010dka operacija poznata kao \u201cmodulo\u201d ili ostatak pri deljenju. U kontekstu Vigen\u00e8reove \u0161ifre koristi se zato \u0161to alfabet ima 26 slova<\/strong> (A\u2013Z), i sve pozicije moraju biti izme\u0111u 0 i 25.<\/p>\n\n\n\n

      Zamenjujujemo slova za broj Ci<\/em>=(13+19) mod 26 =32 <\/p>\n\n\n\n

      posto u abecedi ne postoji vise od 27 slova mora da se oduzme od 32 32-27 je 6.u abecedi broj 6 je G.<\/p>\n\n\n\n

      Na kraju dobijamo da je \u0161ifra GAYND<\/sup>.<\/p>\n\n\n\n

      De\u0161ifrovanje originaljne poruke treba da promenimo formulu:<\/p>\n\n\n\n

      Pi\u200b=(Ci\u200b\u2212Ki\u200b+26) mod26<\/em><\/p>\n\n\n\n

      Primena ove formule na GAYND<\/code> uz klju\u010d TAJNA<\/code> vra\u0107a originalnu poruku NAPAD<\/code>.<\/p>\n\n\n\n

      20. Vek <\/strong>(svetski ratovi) Slika 6.1<\/p>\n\n\n\n

      \"\"
      SLIKA 6.1<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

      Za vreme Drugog svetskog rata (1939\u20131945), nema\u010dki in\u017eenjeri su dobili zadatak da razviju najkomplikovaniji kriptografski sistem<\/strong> za komandante i mornaricu. Tokom Prvog svetskog rata kori\u0161\u0107ene su uglavnom Cezarova i Vigen\u00e8reova \u0161ifra<\/strong>, koje su u to vreme ve\u0107 bile poznate i relativno jednostavne za razbijanje.Pa su onda Nema\u010dki in\u017eenjeri su razvili Enigma ma\u0161inu<\/a><\/strong>(slika 5.1), prva kriptografija koja koristi stuju za \u0161ifrovanje i de\u0161ifrovanje.Enigma ma\u0161ina ima oblik <\/strong>pi\u0161a\u0107e ma\u0161ine.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"
      ENIGMA MA\u0160INA<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

      Enigma ima 5 delova <\/p>\n\n\n\n

      \"\"<\/figure>\n\n\n\n
        \n
      1. (\u017duta boja) Baterija<\/strong><\/li>\n\n\n\n
      2. (Bela boja) obi\u010dno 3 rotiraju\u0107a diska<\/strong> (klju\u010d) (kasnije i 4 ili 5 kod vojne verzije)\n