{"id":2286,"date":"2026-01-14T23:53:48","date_gmt":"2026-01-14T22:53:48","guid":{"rendered":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/?p=2286"},"modified":"2026-01-14T23:54:47","modified_gmt":"2026-01-14T22:54:47","slug":"ukratko-o-meni-46","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/2026\/01\/14\/ukratko-o-meni-46\/","title":{"rendered":"Seminarski rad"},"content":{"rendered":"\n

Zovem se Pavle Varni\u010di\u0107 i dolazim iz Obrenovca. Zavr\u0161io sam Elektrotehni\u010dku \u0161kolu \u201eNikola Tesla\u201d, smer elektrotehni\u010dar ra\u010dunara. Od sportova pratim fudbal i ko\u0161arku, kojima se bavim rekreativno. Tako\u0111e se bavim i e-sportom,organizovanjem turnira.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Jedne od tema iz ove oblasti koje su me najvi\u0161e zainteresovale jesu hardver ra\u010dunarskog sistema i sigurnost ra\u010dunarskih mre\u017ea. Hardver me interesuje zato \u0161to volim da sklapam ra\u010dunare a sigurnost zbog raznih na\u010dina za\u0161tite.<\/p>\n\n\n\n

Sigurnost ra\u010dunarskih mre\u017ea<\/h2>\n\n\n\n

Sadr\u017eaj<\/strong>: <\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Uvod<\/li>\n\n\n\n
  2. Pretnje od napada<\/li>\n\n\n\n
  3. Struktura napada<\/li>\n\n\n\n
  4. Metode za\u0161tite ra\u010dunarskih mre\u017ea<\/li>\n\n\n\n
  5. \u0160tetni programi <\/li>\n\n\n\n
  6. Zaklju\u010dak<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Uvod<\/h3>\n\n\n\n

    U ovom radu sam opisao metode za\u0161tite,strukturu napada i pretnje od istih kao i razne \u0161tetne programe.<\/p>\n\n\n\n

    Pretnje od napada<\/h2>\n\n\n\n

    Pretnje od napada dolaze sa raznih strana i pretnja jeste osoba ili vi\u0161e njih koje \u017eele da nam ukradu podatke tako \u0161to istra\u017euju gde nam je slaba ta\u010dka i mogu\u0107i propust u na\u0161oj za\u0161titi.<\/p>\n\n\n\n

    \"\"<\/figure>\n\n\n\n

    Postoje pasive<\/strong> i aktivne<\/strong> pretnje od napada.<\/p>\n\n\n\n

    Pasivne<\/strong> pretnje su one koje ne uti\u010du na pona\u0161anje na\u0161eg ra\u010dunarskog sistema i na njegovo normalno fukcionisanje. Neki od primera su prislu\u0161kivanje, \u010ditanje nekih podataka za koji nemaju ovla\u0161\u0107enje kao i kra\u0111a informacija.<\/p>\n\n\n\n

    Aktivne <\/strong>pretnje su one koje mogu direktno uticati na rad na\u0161eg sistema i mo\u017ee ometati njegovo normalno funcionisanje. Primeri aktivnih pretnji: promena prava pristupa bez ovla\u0161\u0107enja, virusi, menjaje sadr\u017eaja poruke.<\/p>\n\n\n\n

    Struktura napada<\/h2>\n\n\n\n
      \n
    1. Analiziraj i daj mi\u0161ljenje<\/li>\n\n\n\n
    2. Istra\u017ei i upadni u sistem<\/li>\n\n\n\n
    3. Uve\u0107aj ovla\u0161\u0107enja<\/li>\n\n\n\n
    4. Zadr\u017ei ovla\u0161\u0107enja<\/li>\n\n\n\n
    5. Odbij sistem<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
      \"\"<\/figure>\n\n\n\n

      Dijagram strukture napada<\/p>\n\n\n\n

      Napada\u010d prvo analizira i daje svoje mi\u0161ljenje o sistemu kog planira da napadne. Nakon \u0161to je odlu\u010dio u koji \u017eeli da upadne on ga dodatno istra\u017euje i upada u njega. Zatim sam sebi daje ovla\u0161\u0107enja koja su mu potrebna. Na kraju ima dve opcije kojima ili zad\u017eava pristup ili ga odbacuje. <\/p>\n\n\n\n

      Metode za\u0161tite ra\u010dunarskih mre\u017ea<\/h2>\n\n\n\n

      Da bismo uspe\u0161no za\u0161titli na\u0161e ra\u010dunarske mre\u017ee, moramo instalirati odredjene programe i podesiti neka pode\u0161avanja. Jedan od prvih koraka koje treba da u\u010dinimo je postavljanje firewalla. Firewall kontroli\u0161e koji \u0107e saobra\u0107aj u\u0107i u na\u0161u mre\u017eu, a koji \u0107e iza\u0107i iz nje. Tako spre\u010davamo neovla\u0161\u0107en pristup na\u0161im podacima. Tako\u0111e, antivirusni i antimalware programi \u0161tite na\u0161 sistem od malicioznog softvera. Redovno a\u017euriranje operativnog sistema i aplikacija su tako\u0111e od velikog zna\u010daja. Ona uklanjaju poznate propuste u bezbednosti i \u010duvaju na\u0161e podatke.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"<\/figure>\n\n\n\n

      Va\u017enu ulogu u za\u0161titi ima i enkripcija podataka, koja omogu\u0107ava da informacije ostanu nedostupne neovla\u0161\u0107enim licima tokom prenosa ili skladi\u0161tenja. Autentifikacija i autorizacija korisnika, uklju\u010duju\u0107i slo\u017eene lozinke i vi\u0161efaktorsku autentifikaciju, dodatno smanjuju rizik od zloupotrebe naloga. Segmentacija mre\u017ee ograni\u010dava \u0161irenje napada unutar sistema, takodje treba praviti rezervne kopije (backup) pomo\u0107u koga lako vra\u0107amo sve podatke koje smo izgubili. Ako se pridr\u017eavamo svih ovih mera imamo veoma visoku za\u0161titu sistema ili ra\u010dunarskih mre\u017ea.<\/p>\n\n\n\n

      \u0160tetni programi <\/h2>\n\n\n\n

      Postoji mnogo vrsta \u0161tetnih programa, neke je lak\u0161e primetiti i ukloniti a do nekih se dolazi te\u0161ko i uz mnogo muke mogu biti otkriveni. U dana\u0161nje vreme postoji mnogo takvih programa a ja \u0107u navesti neke i opisati ih.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"<\/figure>\n\n\n\n

      Virusi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

      Oni se smatraju jednim od najgorih malicioznih softvera. Mogu dovesti do brisanja veoma bitnih podataka, \u010dak mo\u017ee dovesti sistem do stanja u kome normalan rad nije mogu\u0107. Obi\u010dno se prenosi skidanjem aplikacije zara\u017eene odredjenim virusom.<\/p>\n\n\n\n

      Crvi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

      Crvi se samostalno \u0161ire nije im potreba ljudska pomo\u0107. Idu i \u0161ire se sa ra\u010dunara na ra\u010dunar. Naju\u010destaliji na\u010din \u0161irenja jeste putem elektronske po\u0161te i internet servisa.<\/p>\n\n\n\n

      \u0160pijunski programi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

      Ovi programi se instaliraju na ra\u010dunaru bez znanja odnosno saglasnosti korisnika i on prikuplja na\u0161e va\u017ene podatke. Mo\u017ee da prati istoriju pretrage, da zapamti na\u0161e lozinke i mnoge druge poverljive podatke koje mo\u017ee da zloupotrebi. Veoma su te\u0161ko uo\u010dljivi jer se veoma ve\u0161to sakrivaju.<\/p>\n\n\n\n

      Trojanski konj<\/strong><\/p>\n\n\n\n

      Ova vrsta \u0161tetnog programa je spakovana u navodno korisnu aplikaciju i kada se ona pokrene tada napada\u010d ima pristup va\u0161em ra\u010dunaru i svim va\u0161im poverljivim podacima.<\/p>\n\n\n\n

      Zaklju\u010dak<\/h2>\n\n\n\n

      Svakim danom sve je ve\u0107a sigurnost na internetu i na samim ra\u010dunarskim mre\u017eama. Samo treba pa\u017eljivo korisiti i biti oprezan pri preuzimanju stvari sa interneta. Jer koliko god da je sigurnost i bezbebnost pove\u0107ana i dalje se razvijaju softveri za kradju podataka i upad u ra\u010dunarske mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

      Literatura : <\/h2>\n\n\n\n

      https:\/\/www.ucg.ac.me\/skladiste\/blog_41781\/objava_66505\/fajlovi\/SRM.pdf<\/a><\/p>\n\n\n\n

      https:\/\/www.scribd.com\/document\/699233407\/Bezbednost-racunarskih-mreza<\/a><\/p>\n\n\n\n

      https:\/\/www.vub.edu.ba\/dokumenti\/prezentacije\/3.godina%20-%20Zastita%20i%20sigurnost%20informacija%20-%20Sigurnost%20ra%C4%8Dunarskih%20mre%C5%BEa%20(1).pdf<\/a><\/p>\n\n\n\n

      <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Zovem se Pavle Varni\u010di\u0107 i dolazim iz Obrenovca. Zavr\u0161io sam Elektrotehni\u010dku \u0161kolu \u201eNikola Tesla\u201d, smer elektrotehni\u010dar ra\u010dunara. Od sportova pratim fudbal i ko\u0161arku, kojima se bavim rekreativno. Tako\u0111e se bavim i e-sportom,organizovanjem turnira. Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale Jedne od tema iz ove oblasti koje su me najvi\u0161e zainteresovale jesu […]<\/p>\n","protected":false},"author":70,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-2286","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2286","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/users\/70"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2286"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2286\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2497,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2286\/revisions\/2497"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2286"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2286"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2286"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}