{"id":489,"date":"2025-12-29T22:47:05","date_gmt":"2025-12-29T21:47:05","guid":{"rendered":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/?p=489"},"modified":"2026-01-14T20:45:03","modified_gmt":"2026-01-14T19:45:03","slug":"ukratko-o-meni-30","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/2025\/12\/29\/ukratko-o-meni-30\/","title":{"rendered":"Seminarski rad"},"content":{"rendered":"\n
\n\n\n\n

Ukratko o meni<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Zovem se Nina Jovan\u010di\u0107. Zavr\u0161ila sam Elektrotehni\u010dku \u0161kolu „Nikola Tesla“ u Pan\u010devu na smeru Multimedija. Sada sam student prve godine na Visokoj \u0161koli elektrotehnike i ra\u010dunartsva na programu audio i video tehnologije. Volim kreativno da se izra\u017eavam. \ud83d\ude42
Trenutno nemam radnog iskustva ali sam pravila projekte u multimedijalnim programima u srednjoj \u0161koli.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Nauka \u010dovek ra\u010dunar<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Nauka \u010dovek\u2013ra\u010dunar prou\u010dava odnos izme\u0111u ljudi i tehnologije, sa fokusom na interakciju i upotrebljivost sistema. Ona povezuje informatiku, psihologiju i dizajn kako bi digitalni proizvodi bili intuitivni i laki za kori\u0161\u0107enje. Ova oblast ima veliku primenu u razvoju softvera, aplikacija i multimedije.

Ova tema me je zaintersovala jer nikada pre nisam \u010dula za taj pojam, a susre\u0107emo se s njim u svakodnevno.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

KRIPTOGRAFIJA<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Uvod<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Internet je postao neizostavan deo savremenog \u017eivota, a svakodnevne aktivnosti poput komunikacije, kupovine i razmene informacija podrazumevaju obradu velikih koli\u010dina li\u010dnih podataka. Internet kriminal je ozbiljan problem koji raste u koraku sa razvojem interneta, zbog toga sistemi za\u0161tite podataka moraju stalno da se unapre\u0111uju, pri \u010demu kriptografija igra klju\u010dnu ulogu u sigurnom prenosu i \u010duvanju informacija. U ovom radu bi\u0107e predstavljeni istorija kriptografije, princip rada i njena primena.<\/p>\n\n\n\n

I Istorija kriptografije<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Drevna Kriptografija (1900-44 g. p.n.e)<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Re\u010d kriptografija izvedena je iz gr\u010dke re\u010di \u201eKriptos\u201c \u0161to zna\u010di skriveno. Najraniji oblici kriptografije pojavljuju se u starom Egiptu kroz nestandardne hijeroglife. U Mesopotamiji su prona\u0111ene glinene plo\u010de sa \u0161ifrovanim receptima. Drevni Spartanci koristili su transpozicionu \u0161ifru<\/strong> pomo\u0107u drvenog \u0161tapa, dok je Julije Cezar razvio jednostavnu \u0161ifru zasnovanu na pomeranju slova radi sigurne vojne komunikacije.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Srednjovekovna kriptografija<\/strong> (800-1500)<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Arapski Matemati\u010dar Al-Kindi uveo je frekventnu analizu kao metodu za razbijanje \u0161ifri. Leon Battista Alberti doprineo je razvoju polialfabetskih \u0161ifara, me\u0111u kojima je Vigenjerova \u0161ifra<\/strong> bila najrasprostranjenija u tom periodu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Moderna kriptografija (1913-2001)<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Edward Hebern je stvorio pisa\u0107u ma\u0161inu za \u0161ifrovanje i de\u0161ifrovanje. Artur \u0160erbijus razvio je ma\u0161inu Enigma <\/strong>koju su Nemci intenzivno koristili pre i tokom Drugog svetskog rata. Alan Tjuring je uspostavio veliki deo teorije algoritamskih izra\u010dunavanja i pomogao u razbijanju Engime. Kasnije su uvedeni savremeni algoritmi poput DES-a<\/strong>, koji je postao prvi zvani\u010dni standard, a zatim i AES-a<\/strong>, dana\u0161njeg standarda za simetri\u010dno \u0161ifrovanje podataka.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

II Princip rada<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

\u0160ta je kriptografija?<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Kriptologija<\/strong> je nau\u010dna oblast koja obuhvata kriptografiju i kriptoanalizu i duboko je ukorenjena u ra\u010dunarstvu i matematici. Kriptografija<\/strong> se bavi stvaranjem i primenom metoda za za\u0161titu podataka, dok se kriptoanaliza<\/strong> bavi analizom i otkrivanjem \u0161ifrovanih informacija. Matemati\u010dkim tehnikama kriptografija obezbe\u0111uje poverljivost, integritet i autentifikaciju<\/strong> podataka, bilo da su u mirovanju ili u tranzitu.<\/p>\n\n\n\n

Enkripcija i dekripcija<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

\u010citljivi podaci se transformi\u0161u u ne\u010ditljiv oblik, spre\u010davaju\u0107i neovla\u0161\u0107eni pristup i neovla\u0161\u0107eno menjanje podataka. Ovaj proces naziva se enkripcija<\/strong>. Kada je \u0161ifrovani tekst primljen pomo\u0107u odgovaraju\u0107eg klju\u010da se vra\u0107a u svoj prvobitni \u010ditljivi oblik, \u0161to se naziva dekripcija<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Na dijagramu je prikazan proces enkripcije i dekripcije teksta. Re\u010d \u201eZdravo\u201c se pomo\u0107u klju\u010da za enkripciju pretvara u \u0161ifrovan oblik, a zatim se pomo\u0107u klju\u010da za dekripciju ponovo prevodi u obi\u010dan tekst. <\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je klju\u010d?<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Poput fizi\u010dkog klju\u010da kriptografski klju\u010d slu\u017ei da \u201ezaklju\u010da\u201c, tojest \u0161ifruje infromacije tako da samo osoba sa pravim klju\u010dem mo\u017ee da ih \u201eotklju\u010da\u201c, tojest de\u0161ifruje.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kriptografski klju\u010devi<\/strong> su neophodni za bezbedno kori\u0161\u0107enje algoritama za \u0161ifrovanje. Za razliku od Cezarove \u0161ifre<\/strong> koja je koristila pomereni rimski alfabet kao klju\u010d, moderni kriptografski klju\u010devi su znatno slo\u017eeniji. Ona ima mali broj bitova i svaki ra\u010dunar bi mogao da je probije isprobavanjem svih mogu\u0107ih kombinacija, ovu tehniku hakeri nazivaju brute force napad.<\/strong> Pove\u0107anje broja bitova \u010dini napade prakti\u010dno neizvodljivim. Dok bi 56-bitni klju\u010d mogao biti probijen u 399 sekundi pomo\u0107u dana\u0161njih najmo\u0107nijih ra\u010dunara, 128-bitni klju\u010d bi zahtevao oko 1,872 \u00d7 10\u00b3\u2077 godina, a 256-bitni sistem \u010dak 3,31 \u00d7 10\u2075\u2076 godina.<\/p>\n\n\n\n

Tipovi tehnika \u0161ifrovanja<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

supstitucione \u0161ifre <\/strong>podrazumevaju zamenu svakog znaka iz obi\u010dnog teksta drugim znakom iz istog skupa (na primer, Cezarova \u0161ifra<\/strong>). Klju\u010d u ovom slu\u010daju predstavlja alfabet, ali u nasumi\u010dnom redosledu.

Transpozicione \u0161ifre <\/strong>se zasnivaju na promeni polo\u017eaja karaktera u obi\u010dnom tekstu. Za razliku od supstitucionih \u0161ifara slova ostaju ista, ali im se menja redosled.

Moderna kriptografija obuhvata simetri\u010dnu i asimetri\u010dnu kriptografiju<\/strong>

Simetri\u010dna kriptografija<\/strong> korsti jedan isti klju\u010d za \u0161ifrovanje i de\u0161ifrovanje informacija, \u0161to zna\u010di da i po\u0161iljalac i primalac moraju da poseduju istu kopiju klju\u010da kojoj niko drugi ne sme da pristupi. Ova metoda je brza i efikasna, ali izazovna jer klju\u010d mora sigurno da se razmeni. Ukoliko neko dobije pristup klju\u010du ceo sistem je ugro\u017een. Simetri\u010dna kriptografija se korsti za \u0161ifrovanje velikih koli\u010dina podataka, a klju\u010devi su obi\u010dno du\u017eine 128 ili 256 bitova.

Asimetri\u010dna kriptografija <\/strong>koristi dva me\u0111usobno povezana, ali razli\u010dita klju\u010da. Javni klju\u010d koji se koristi za enkripciju infromacija mo\u017ee biti dostupan svima, dok se privatni klju\u010d koristi za dekripciju informacija i mora ostati tajan. Na ovaj na\u010din se elimini\u0161e potreba za razmenom tajnog klju\u010da. Ova metoda je znatno sporija i koristi se za male koli\u010dine podataka, razmenu klju\u010deva i digitalne potpise. Klju\u010devi su naj\u010de\u0161\u0107e du\u017eine 2048 bitova ili vi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kriptografski algoritmi<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Kriptografija se oslanja na slo\u017eene algoritme koji matemati\u010dkim formulama omogu\u0107avaju \u0161ifrovanje, de\u0161ifrovanje, potpis i verifikaciju prilikom za\u0161tite podataka. Postoje razli\u010dite vrste algoritama, a u ovom radu bi\u0107e predstavljeni najzna\u010dajniji i naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107eni tipovi.<\/p>\n\n\n\n

1. Data Encryption Standard (DES)<\/strong><\/h5>\n\n\n\n

DES <\/strong>je stariji algoritam za \u0161ifrovanje koji se koristi za \u0161ifrovanje 64-bitnih<\/strong> blokova podatka klju\u010dem du\u017eine 56 bita<\/strong>. Koristi simetri\u010dne <\/strong>klju\u010deve. Koristi tehnike supstitucije<\/strong> i transpozicije<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

2. Advanced Encryption Standard (AES)<\/strong><\/h5>\n\n\n\n

AES<\/strong> je savremeni algoritam za \u0161ifrovanje i smatra se naslednikom DES sistema. Radi sa blokovima veli\u010dine 128 bita<\/strong>, dok du\u017eina klju\u010da mo\u017ee biti 128,192 i 256 bita<\/strong>. Klju\u010devi su simetri\u010dni<\/strong>. Postoje tri vrste AES-a koje se razlikuju po broju rundi<\/strong> (10,12,14)<\/strong> koje ponavljaju obradu podataka. Ve\u0107i broj rundi pove\u0107ava nivo bezbednosti.<\/p>\n\n\n\n

3. Rivest, Shamir, Adleman Algorithm (RSA)<\/strong><\/h5>\n\n\n\n

RSA<\/strong> je osnovni asimetri\u010dni<\/strong> kriptografski algoritam i jedan od najsigurnijih sistema. Javni i privatni klju\u010d se generi\u0161u istovremeno kori\u0161\u0107enjem dva velika prosta broja<\/strong>, dok je bezbednost zasnovana na prakti\u010dnoj nemogu\u0107nosti razlaganja njihovog proizvoda. Organizovana su takmi\u010denja sa ciljem razbijanja algoritma i ustanovljeno je da je potrebno oko 2700 godina ra\u010dunarskog vremena<\/strong> za uspeh. <\/p>\n\n\n\n

4. Secure Hash Algorithm (SHA)<\/strong><\/h5>\n\n\n\n

SHA<\/strong> se koristi za generisanje jedinstvenih digitalnih otisaka podataka poznatih kao hashevi<\/strong>. \u010cak i najmanja promena (jedan bit) u ulaznim podacima potpuno menja hash vrednost i odmah ukazuje na gubitak integriteta<\/strong>. Hash funkcije slu\u017ee kao \u201ealarm\u201c koji ukazuje da je podatak izmenjen.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

III Primena i budu\u0107nost kriptografije<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Kriptografije ima klju\u010dnu ulogu u savremenom svetu i primenjuje se gotovo u svim oblastima informacionih tehnologija. Potrebna je za za\u0161titu li\u010dnih podataka, za elektronsko bankarstvo, bezbednu komunikaciju, digitalne potpise i cloud sisteme. Bez kriptografskih sistema ne bi bilo mogu\u0107e obezbediti poverljivost, integritet i autentifikaciju informacija. Ve\u0161ta\u010dka inteligencija i pametni ure\u0111aji postaju deo svakodnevnice, a kako se sve vi\u0161e podataka razmenjuje putem interneta, raste potreba za pouzdanim kriptografskim re\u0161enjima. Zbog toga \u0107e kriptografija i dalje imati va\u017enu ulogu u informacionim tehnologijama. <\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

IZVORI<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

https:\/\/ecd.rs\/blog\/kriptografija-od-tajnih-poruka-do-digitalnog-zlata<\/a>
https:\/\/www.geeksforgeeks.org\/computer-networks\/cryptography-and-its-types\/<\/a>
https:\/\/www.ibm.com\/think\/topics\/cryptography<\/a>
https:\/\/www.iso.org\/information-security\/what-is-cryptography<\/a>
https:\/\/www.splunk.com\/en_us\/blog\/learn\/cryptography.html<\/a>
https:\/\/www.radlovacki.com\/is-history\/<\/a>
https:\/\/www.ibm.com\/think\/topics\/cryptography-history<\/a>
https:\/\/www.cloudflare.com\/en-gb\/learning\/ssl\/what-is-a-cryptographic-key\/<\/a>
https:\/\/www.geeksforgeeks.org\/computer-networks\/what-is-cipher\/<\/a>
https:\/\/www.geeksforgeeks.org\/computer-networks\/basics-of-cryptographic-algorithms\/<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ukratko o meni Zovem se Nina Jovan\u010di\u0107. Zavr\u0161ila sam Elektrotehni\u010dku \u0161kolu „Nikola Tesla“ u Pan\u010devu na smeru Multimedija. Sada sam student prve godine na Visokoj \u0161koli elektrotehnike i ra\u010dunartsva na programu audio i video tehnologije. Volim kreativno da se izra\u017eavam. \ud83d\ude42Trenutno nemam radnog iskustva ali sam pravila projekte u multimedijalnim programima u srednjoj \u0161koli. Nauka […]<\/p>\n","protected":false},"author":13,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[16,1],"tags":[],"class_list":["post-489","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-16","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/489","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/users\/13"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=489"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/489\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2272,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/489\/revisions\/2272"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=489"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=489"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=489"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}