![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/IMG_20251103_195447-1-918x1024.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale<\/h3>\n\n\n\n
Softverska tehnologija je polje u informacionim tehnologijama koje me je oduvek najvi\u0161e zanimalo, ve\u0161tina kori\u0161\u0107enja hardverskih komponenti i da uz pomo\u0107 potrebnog softvera pravimo neverovatne projekte. Programski jezici Python i C# me trenutno najvi\u0161e zanimaju.<\/p>\n\n\n\n
Operativni sistemi<\/h1>\n\n\n\nSadr\u017eaj<\/h2>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\n\n- Uvod<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Istorija<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Funkcija operativnog sistema<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Komponente operativnog sistema<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Vrste operativnih sistema<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Moderni operativni sistemi<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Zaklju\u010dak<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Literatura<\/a><\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\n
Uvod<\/h2>\n\n\n\n
Operativni sistem<\/strong> je program koji deluje kao interfejs1<\/strong><\/sup> (odnosno posrednik) izme\u0111u korisnika ra\u010dunara i ra\u010dunarskog hardvera. Primarni cilj operativnog sistema je pogodnost (olak\u0161avanje rada) za korisnika. Uz evoluciju ra\u010dunarskih sistema tokom 20. i 21. veka, pojavila se potreba za odgovaraju\u0107im operativnim sistemom koji podr\u017eava potrebe nove tehnologije kao i potrebe korisnika u dana\u0161njem svetu.<\/p>\n\n\n\n1<\/strong><\/sup><\/summary>\ninterfejs<\/strong>-Ure\u0111aj ili program koji omogu\u0107ava korisniku da komunicira sa ra\u010dunarom<\/p>\n<\/details>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/operating-system.png\")
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nIstorija<\/h2>\n\n\n\n
Operativni sistemi su se razvijali tokom poslednjih 60 godina kroz nekoliko razli\u010ditih faza ili generacija. U 1940-im godinama, najraniji elektronski digitalni ra\u010dunari nisu imali operativne sisteme. Ma\u0161ine tog vremena bile su toliko primitivne da su programeri \u010desto unosili svoje programe u ma\u0161inskom jeziku2<\/strong><\/sup>, jedan bit po jedan, pomo\u0107u redova mehani\u010dkih prekida\u010da. Kasnije su programeri unosili programe u ma\u0161inskom jeziku pomo\u0107u bu\u0161enih kartica. Zatim su razvijeni asemblerski jezici3<\/strong><\/sup> \u2014 koji su koristili skra\u0107enice nalik engleskom jeziku za predstavljanje osnovnih operacija ra\u010dunara \u2014 kako bi se ubrzao proces programiranja. Tokom 1970-ih i 80-ih po\u010delo je \u0161ire kori\u0161\u0107enje i razvijanje li\u010dnih ra\u010dunara i grafi\u010dkog interfejsa. Iz godine u godinu ra\u010dunari i operativni sistemi su zajedno napredovali neverovatnom brzinom i postajali sve \u0161ire kori\u0161\u0107eniji u svetu.<\/p>\n\n\n\n2<\/strong><\/sup><\/summary>\nMa\u0161inski jezik<\/strong>-jedini jezik koji ra\u010dunar direktno izvr\u0161ava. To je niz nula i jedinica (binarni kod). Svaka instrukcija u ma\u0161inskom jeziku govori procesoru \u0161ta da radi.<\/p>\n\n\n\n<\/p>\n<\/details>\n\n\n\n3<\/strong><\/sup><\/summary>\nAsemblerski jezik<\/strong>-na\u010din da ljudi lak\u0161e pi\u0161u instrukcije za ra\u010dunar.<\/p>\n<\/details>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/history-1024x531.webp\")
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nFunkcija operativnog sistema<\/h2>\n\n\n\n
Operativni sistem se mo\u017ee uporediti sa dirigentom orkestra, sam po sebi on nema nikakvu funkciju, ali obezbe\u0111uje okru\u017eenje u kome neko drugi mo\u017ee da radi ne\u0161to korisno. <\/p>\n\n\n\n
Neke od glavnih funkcija koje on izvr\u0161ava su:<\/p>\n\n\n\n
\n- sekvenciranje i raspore\u0111ivanje poslova i interpretacija komandnog jezika4<\/strong><\/sup><\/li>\n\n\n\n
- rukovanje U\/I operacijama<\/li>\n\n\n\n
- rukovanje gre\u0161kama i prekidima<\/li>\n\n\n\n
- upravljanje resursima<\/li>\n\n\n\n
- omogu\u0107avanje vi\u0161estrukog pristupa<\/li>\n\n\n\n
- za\u0161tita resursa od zlonamernih napada, slu\u010dajnih gre\u0161aka korisnika<\/li>\n\n\n\n
- obezbe\u0111ivanje dobog interfejsa za operatora i korisnika<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
4<\/strong><\/sup><\/summary>\nKomandni jezik<\/strong>-jezik kojim korisnik direktno daje instrukcije ra\u010dunaru, obi\u010dno preko tastature, da bi ra\u010dunar izvr\u0161io neku akciju.<\/p>\n<\/details>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/funkcija.webp\")
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nKomponente operativnog sistema<\/h2>\n\n\n\n
Korisnik komunicira sa operativnim sistemom putem jedne ili vi\u0161e korisni\u010dkih aplikacija, a \u010desto i preko posebne aplikacije koja se naziva \u0161el<\/strong> (shell<\/em>) ili tuma\u010d komandi (command interpreter<\/em>). Ve\u0107ina dana\u0161njih \u0161elova implementirana je kao tekstualni interfejs koji omogu\u0107ava korisniku da unosi komande sa tastature, ili kao grafi\u010dki interfejs<\/strong> (GUI<\/em>) koji omogu\u0107ava korisniku da pokazuje i klik\u0107e, kao i da prevla\u010di i otpu\u0161ta ikone kako bi tra\u017eio usluge od operativnog sistema. Softver koji sadr\u017ei klju\u010dne komponente operativnog sistema naziva se kernele<\/strong> (kernel<\/em>). Tipi\u010dne komponente operativnog sistema uklju\u010duju:<\/p>\n\n\n\n\n- Planer procesa<\/strong> (process scheduler<\/em>), koji odre\u0111uje kada i koliko dugo se proces izvr\u0161ava na procesoru.<\/li>\n\n\n\n
- Upravlja\u010d memorijom<\/strong> (memory manager<\/em>), koji odre\u0111uje kada i kako se memorija dodeljuje procesima.<\/li>\n\n\n\n
- Upravlja\u010d ulazno\/izlaznim operacijama<\/strong> (I\/O manager<\/em>), koji obra\u0111uje zahteve za ulaz i izlaz sa i na hardverske ure\u0111aje.<\/li>\n\n\n\n
- Upravlja\u010d me\u0111uprocesnom komunikacijom<\/strong> (IPC manager<\/em>), koji omogu\u0107ava procesima da komuniciraju me\u0111usobno.<\/li>\n\n\n\n
- Upravlja\u010d datotekama<\/strong> (file system manager<\/em>), koji organizuje imenovane kolekcije podataka na ure\u0111ajima za skladi\u0161tenje i pru\u017ea interfejs za pristup podacima na tim ure\u0111ajima.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/komponent.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nVrste operativnih sistema<\/h2>\n\n\n\nPrema broju korisnika:<\/h4>\n\n\n\n\n- jednokorisni\u010dke (single-user<\/em>)<\/li>\n\n\n\n
- vi\u0161ekorisni\u010dke (multiuser<\/em>)<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Prema broju simultanih aktivnosti:<\/h4>\n\n\n\n\n- jednoprocesne (singletasking, singleprocess<\/em>)<\/li>\n\n\n\n
- vi\u0161eprocesne (multitasking, multiprocess<\/em>)<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Na osnovu kombinovanog kriterijuma mogu se izdvojiti tri vrste operativnih sistema:<\/h4>\n\n\n\n\n- jednokorisni\u010dki jednoprocesni<\/strong> (single-user, singletasking<\/em>), kao \u0161to je MS-DOS i PalmOS<\/li>\n\n\n\n
- jednokorisni\u010dki vi\u0161eprocesni<\/strong> (single-user, multitasking<\/em>), kao \u0161to su OS\/2 i MS Windows 3.1<\/li>\n\n\n\n
- vi\u0161ekorisni\u010dki vi\u0161eprocesni <\/strong>(multiuser, multitasking<\/em>), kao \u0161to je UNIX i MS Windows 2000\/XP<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Prema na\u010dinu obrade poslova:<\/h4>\n\n\n\n\n- Sistemi sa grupnom obradom<\/strong> (batch<\/em>)-Korisnici \u0161alju svoje poslove, a ra\u010dunar ih izvr\u0161ava jedan po jedan. Korisnik ne mo\u017ee da komunicira sa svojim poslom dok se ne zavr\u0161i.<\/li>\n\n\n\n
- Interaktivni sistemi<\/strong> (time-sharing<\/em>)-Svaki korisnik ima terminal preko kojeg unosi poslove i komunicira sa njima. Procesor se deli na male vremenske kvantume za svaki posao, pa svi poslovi rade paralelno, a odgovor sti\u017ee za nekoliko sekundi.<\/li>\n\n\n\n
- Kombinovani sistemi<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/content.png\")
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nModerni operativni sistemi<\/h2>\n\n\n\n
Moderni operativni sistemi zna\u010dajno su napredovali u odnosu na svoje prethodnike. Dok su raniji sistemi \u010desto bili jednokorisni\u010dki i jednoprocesni, sa ograni\u010denim mogu\u0107nostima interakcije, dana\u0161nji operativni sistemi podr\u017eavaju vi\u0161ekorisni\u010dki rad, multitasking<\/em>, naprednu sigurnost i rad sa raznovrsnim ure\u0111ajima. Oni omogu\u0107avaju brzu interakciju putem grafi\u010dkih interfejsa, podr\u0161ku za multimediju i mobilne platforme, kao i fleksibilnu upotrebu u serverima i cloud okru\u017eenjima. Moderni operativni sistemi, poput Windowsa, Linuxa, Androida i iOS-a, pru\u017eaju superiorniju pouzdanost i ve\u0107u produktivnost, \u010dine\u0107i rad ra\u010dunara i mobilnih ure\u0111aja jednostavnijim i efikasnijim nego ikada pre. Dana\u0161nje najzastupljenije operativne sisteme i njihov odnos kori\u0161\u0107enja mo\u017eemo videti na Dijagram 1<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/Blank-diagram-3.png\")
<\/figure>\n\n\n\nDijagram 1<\/strong><\/p>\n\n\n\nNajkori\u0161\u0107eniji operativni sistemi 2026<\/em><\/p>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nZaklju\u010dak<\/h2>\n\n\n\n
Operativni sistemi predstavljaju osnovu funkcionisanja svakog savremenog ra\u010dunara i digitalnog ure\u0111aja. Kroz svoj razvoj pre\u0161li su put od jednostavnih sistema sa ograni\u010denim mogu\u0107nostima do slo\u017eenih platformi koje podr\u017eavaju mnogo kompleksnije izazove. Danas operativni sistemi omogu\u0107avaju efikasan rad na ra\u010dunarima, mobilnim ure\u0111ajima, serverima i u cloud okru\u017eenju. U budu\u0107nosti se o\u010dekuje dalji razvoj operativnih sistema u pravcu ve\u0107e automatizacije, bolje bezbednosti, podr\u0161ke za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju i jo\u0161 ve\u0107e integracije sa pametnim ure\u0111ajima, \u0161to \u0107e dodatno unaprediti na\u010din na koji ljudi koriste tehnologiju u svakodnevnom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Literatura<\/h2>\n\n\n\n\n- Operating systems: Third edition<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Operativni sistemi Vps Novi Sad<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Operativni sistemi: koncepti<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Operativni sistemi Popovi\u0107 Branovi\u0107 \u0160ara\u0107<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Operating systems made easy<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Modern operating systems: Fourth edition<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Statistika-dijagram<\/a><\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ukratko o meni Moje ime je Aleksa Ze\u010devi\u0107,zavr\u0161io sam srednju \u0161kolu „Nikola Tesla“ u Beogradu. Volim da treniram i u\u010dim o ra\u010dunarskim tehnologijama Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale Softverska tehnologija je polje u informacionim tehnologijama koje me je oduvek najvi\u0161e zanimalo, ve\u0161tina kori\u0161\u0107enja hardverskih komponenti i da uz pomo\u0107 potrebnog […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-991","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/991","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=991"}],"version-history":[{"count":31,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/991\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1419,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/991\/revisions\/1419"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=991"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=991"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=991"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
- \n
- Uvod<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Istorija<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Funkcija operativnog sistema<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Komponente operativnog sistema<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Vrste operativnih sistema<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Moderni operativni sistemi<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Zaklju\u010dak<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Literatura<\/a><\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\nUvod<\/h2>\n\n\n\n
Operativni sistem<\/strong> je program koji deluje kao interfejs1<\/strong><\/sup> (odnosno posrednik) izme\u0111u korisnika ra\u010dunara i ra\u010dunarskog hardvera. Primarni cilj operativnog sistema je pogodnost (olak\u0161avanje rada) za korisnika. Uz evoluciju ra\u010dunarskih sistema tokom 20. i 21. veka, pojavila se potreba za odgovaraju\u0107im operativnim sistemom koji podr\u017eava potrebe nove tehnologije kao i potrebe korisnika u dana\u0161njem svetu.<\/p>\n\n\n\n
1<\/strong><\/sup><\/summary>\n
interfejs<\/strong>-Ure\u0111aj ili program koji omogu\u0107ava korisniku da komunicira sa ra\u010dunarom<\/p>\n<\/details>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nIstorija<\/h2>\n\n\n\n
Operativni sistemi su se razvijali tokom poslednjih 60 godina kroz nekoliko razli\u010ditih faza ili generacija. U 1940-im godinama, najraniji elektronski digitalni ra\u010dunari nisu imali operativne sisteme. Ma\u0161ine tog vremena bile su toliko primitivne da su programeri \u010desto unosili svoje programe u ma\u0161inskom jeziku2<\/strong><\/sup>, jedan bit po jedan, pomo\u0107u redova mehani\u010dkih prekida\u010da. Kasnije su programeri unosili programe u ma\u0161inskom jeziku pomo\u0107u bu\u0161enih kartica. Zatim su razvijeni asemblerski jezici3<\/strong><\/sup> \u2014 koji su koristili skra\u0107enice nalik engleskom jeziku za predstavljanje osnovnih operacija ra\u010dunara \u2014 kako bi se ubrzao proces programiranja. Tokom 1970-ih i 80-ih po\u010delo je \u0161ire kori\u0161\u0107enje i razvijanje li\u010dnih ra\u010dunara i grafi\u010dkog interfejsa. Iz godine u godinu ra\u010dunari i operativni sistemi su zajedno napredovali neverovatnom brzinom i postajali sve \u0161ire kori\u0161\u0107eniji u svetu.<\/p>\n\n\n\n
2<\/strong><\/sup><\/summary>\n
Ma\u0161inski jezik<\/strong>-jedini jezik koji ra\u010dunar direktno izvr\u0161ava. To je niz nula i jedinica (binarni kod). Svaka instrukcija u ma\u0161inskom jeziku govori procesoru \u0161ta da radi.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n<\/details>\n\n\n\n
3<\/strong><\/sup><\/summary>\n
Asemblerski jezik<\/strong>-na\u010din da ljudi lak\u0161e pi\u0161u instrukcije za ra\u010dunar.<\/p>\n<\/details>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nFunkcija operativnog sistema<\/h2>\n\n\n\n
Operativni sistem se mo\u017ee uporediti sa dirigentom orkestra, sam po sebi on nema nikakvu funkciju, ali obezbe\u0111uje okru\u017eenje u kome neko drugi mo\u017ee da radi ne\u0161to korisno. <\/p>\n\n\n\n
Neke od glavnih funkcija koje on izvr\u0161ava su:<\/p>\n\n\n\n
- \n
- sekvenciranje i raspore\u0111ivanje poslova i interpretacija komandnog jezika4<\/strong><\/sup><\/li>\n\n\n\n
- rukovanje U\/I operacijama<\/li>\n\n\n\n
- rukovanje gre\u0161kama i prekidima<\/li>\n\n\n\n
- upravljanje resursima<\/li>\n\n\n\n
- omogu\u0107avanje vi\u0161estrukog pristupa<\/li>\n\n\n\n
- za\u0161tita resursa od zlonamernih napada, slu\u010dajnih gre\u0161aka korisnika<\/li>\n\n\n\n
- obezbe\u0111ivanje dobog interfejsa za operatora i korisnika<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
4<\/strong><\/sup><\/summary>\n
Komandni jezik<\/strong>-jezik kojim korisnik direktno daje instrukcije ra\u010dunaru, obi\u010dno preko tastature, da bi ra\u010dunar izvr\u0161io neku akciju.<\/p>\n<\/details>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nKomponente operativnog sistema<\/h2>\n\n\n\n
Korisnik komunicira sa operativnim sistemom putem jedne ili vi\u0161e korisni\u010dkih aplikacija, a \u010desto i preko posebne aplikacije koja se naziva \u0161el<\/strong> (shell<\/em>) ili tuma\u010d komandi (command interpreter<\/em>). Ve\u0107ina dana\u0161njih \u0161elova implementirana je kao tekstualni interfejs koji omogu\u0107ava korisniku da unosi komande sa tastature, ili kao grafi\u010dki interfejs<\/strong> (GUI<\/em>) koji omogu\u0107ava korisniku da pokazuje i klik\u0107e, kao i da prevla\u010di i otpu\u0161ta ikone kako bi tra\u017eio usluge od operativnog sistema. Softver koji sadr\u017ei klju\u010dne komponente operativnog sistema naziva se kernele<\/strong> (kernel<\/em>). Tipi\u010dne komponente operativnog sistema uklju\u010duju:<\/p>\n\n\n\n
- \n
- Planer procesa<\/strong> (process scheduler<\/em>), koji odre\u0111uje kada i koliko dugo se proces izvr\u0161ava na procesoru.<\/li>\n\n\n\n
- Upravlja\u010d memorijom<\/strong> (memory manager<\/em>), koji odre\u0111uje kada i kako se memorija dodeljuje procesima.<\/li>\n\n\n\n
- Upravlja\u010d ulazno\/izlaznim operacijama<\/strong> (I\/O manager<\/em>), koji obra\u0111uje zahteve za ulaz i izlaz sa i na hardverske ure\u0111aje.<\/li>\n\n\n\n
- Upravlja\u010d me\u0111uprocesnom komunikacijom<\/strong> (IPC manager<\/em>), koji omogu\u0107ava procesima da komuniciraju me\u0111usobno.<\/li>\n\n\n\n
- Upravlja\u010d datotekama<\/strong> (file system manager<\/em>), koji organizuje imenovane kolekcije podataka na ure\u0111ajima za skladi\u0161tenje i pru\u017ea interfejs za pristup podacima na tim ure\u0111ajima.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nVrste operativnih sistema<\/h2>\n\n\n\n
Prema broju korisnika:<\/h4>\n\n\n\n
- \n
- jednokorisni\u010dke (single-user<\/em>)<\/li>\n\n\n\n
- vi\u0161ekorisni\u010dke (multiuser<\/em>)<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Prema broju simultanih aktivnosti:<\/h4>\n\n\n\n
- \n
- jednoprocesne (singletasking, singleprocess<\/em>)<\/li>\n\n\n\n
- vi\u0161eprocesne (multitasking, multiprocess<\/em>)<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Na osnovu kombinovanog kriterijuma mogu se izdvojiti tri vrste operativnih sistema:<\/h4>\n\n\n\n
- \n
- jednokorisni\u010dki jednoprocesni<\/strong> (single-user, singletasking<\/em>), kao \u0161to je MS-DOS i PalmOS<\/li>\n\n\n\n
- jednokorisni\u010dki vi\u0161eprocesni<\/strong> (single-user, multitasking<\/em>), kao \u0161to su OS\/2 i MS Windows 3.1<\/li>\n\n\n\n
- vi\u0161ekorisni\u010dki vi\u0161eprocesni <\/strong>(multiuser, multitasking<\/em>), kao \u0161to je UNIX i MS Windows 2000\/XP<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Prema na\u010dinu obrade poslova:<\/h4>\n\n\n\n
- \n
- Sistemi sa grupnom obradom<\/strong> (batch<\/em>)-Korisnici \u0161alju svoje poslove, a ra\u010dunar ih izvr\u0161ava jedan po jedan. Korisnik ne mo\u017ee da komunicira sa svojim poslom dok se ne zavr\u0161i.<\/li>\n\n\n\n
- Interaktivni sistemi<\/strong> (time-sharing<\/em>)-Svaki korisnik ima terminal preko kojeg unosi poslove i komunicira sa njima. Procesor se deli na male vremenske kvantume za svaki posao, pa svi poslovi rade paralelno, a odgovor sti\u017ee za nekoliko sekundi.<\/li>\n\n\n\n
- Kombinovani sistemi<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\n<\/div>\n\n\n\nModerni operativni sistemi<\/h2>\n\n\n\n
Moderni operativni sistemi zna\u010dajno su napredovali u odnosu na svoje prethodnike. Dok su raniji sistemi \u010desto bili jednokorisni\u010dki i jednoprocesni, sa ograni\u010denim mogu\u0107nostima interakcije, dana\u0161nji operativni sistemi podr\u017eavaju vi\u0161ekorisni\u010dki rad, multitasking<\/em>, naprednu sigurnost i rad sa raznovrsnim ure\u0111ajima. Oni omogu\u0107avaju brzu interakciju putem grafi\u010dkih interfejsa, podr\u0161ku za multimediju i mobilne platforme, kao i fleksibilnu upotrebu u serverima i cloud okru\u017eenjima. Moderni operativni sistemi, poput Windowsa, Linuxa, Androida i iOS-a, pru\u017eaju superiorniju pouzdanost i ve\u0107u produktivnost, \u010dine\u0107i rad ra\u010dunara i mobilnih ure\u0111aja jednostavnijim i efikasnijim nego ikada pre. Dana\u0161nje najzastupljenije operativne sisteme i njihov odnos kori\u0161\u0107enja mo\u017eemo videti na Dijagram 1<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\nDijagram 1<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Najkori\u0161\u0107eniji operativni sistemi 2026<\/em><\/p>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\nZaklju\u010dak<\/h2>\n\n\n\n
Operativni sistemi predstavljaju osnovu funkcionisanja svakog savremenog ra\u010dunara i digitalnog ure\u0111aja. Kroz svoj razvoj pre\u0161li su put od jednostavnih sistema sa ograni\u010denim mogu\u0107nostima do slo\u017eenih platformi koje podr\u017eavaju mnogo kompleksnije izazove. Danas operativni sistemi omogu\u0107avaju efikasan rad na ra\u010dunarima, mobilnim ure\u0111ajima, serverima i u cloud okru\u017eenju. U budu\u0107nosti se o\u010dekuje dalji razvoj operativnih sistema u pravcu ve\u0107e automatizacije, bolje bezbednosti, podr\u0161ke za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju i jo\u0161 ve\u0107e integracije sa pametnim ure\u0111ajima, \u0161to \u0107e dodatno unaprediti na\u010din na koji ljudi koriste tehnologiju u svakodnevnom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Literatura<\/h2>\n\n\n\n
- \n
- Operating systems: Third edition<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Operativni sistemi Vps Novi Sad<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Operativni sistemi: koncepti<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Operativni sistemi Popovi\u0107 Branovi\u0107 \u0160ara\u0107<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Operating systems made easy<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Modern operating systems: Fourth edition<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Statistika-dijagram<\/a><\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ukratko o meni Moje ime je Aleksa Ze\u010devi\u0107,zavr\u0161io sam srednju \u0161kolu „Nikola Tesla“ u Beogradu. Volim da treniram i u\u010dim o ra\u010dunarskim tehnologijama Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najvi\u0161e zainteresovale Softverska tehnologija je polje u informacionim tehnologijama koje me je oduvek najvi\u0161e zanimalo, ve\u0161tina kori\u0161\u0107enja hardverskih komponenti i da uz pomo\u0107 potrebnog […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-991","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/991","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=991"}],"version-history":[{"count":31,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/991\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1419,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/991\/revisions\/1419"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=991"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=991"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/e-learn2.viser.edu.rs\/wordpress\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=991"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
- Operativni sistemi Vps Novi Sad<\/a><\/li>\n\n\n\n
- Interaktivni sistemi<\/strong> (time-sharing<\/em>)-Svaki korisnik ima terminal preko kojeg unosi poslove i komunicira sa njima. Procesor se deli na male vremenske kvantume za svaki posao, pa svi poslovi rade paralelno, a odgovor sti\u017ee za nekoliko sekundi.<\/li>\n\n\n\n
- jednokorisni\u010dki vi\u0161eprocesni<\/strong> (single-user, multitasking<\/em>), kao \u0161to su OS\/2 i MS Windows 3.1<\/li>\n\n\n\n
- vi\u0161eprocesne (multitasking, multiprocess<\/em>)<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- vi\u0161ekorisni\u010dke (multiuser<\/em>)<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- Upravlja\u010d memorijom<\/strong> (memory manager<\/em>), koji odre\u0111uje kada i kako se memorija dodeljuje procesima.<\/li>\n\n\n\n
- Istorija<\/a><\/li>\n\n\n\n