Seminarski rad iz predmeta
INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
Biografija
Ime mi je Luka Ilić, živim u Srbiji i završio sam Tehničku školu u Smederevu. Zainteresovan sam za oblast informacionih tehnologija i stalno radim na unapređivanju znanja i veština u struci.
Ime i prezime:Luka Ilić
Edukacija: Tehnička škola u Smederevu
Radno iskustvo:
Administrativna i tehnička podrška u privatnoj firmi, 2023–2024, osnovno održavanje računarske opreme, instalacija softvera i pružanje korisničke podrške.
Povremeni angažmani na unosu podataka i radu sa računarskim sistemima.
Veštine: Osnovno znanje rada na računaru, Windows OS, MS Office paket, osnove programiranja, sistemi za upravljanje bazama podataka, timski rad i komunikacione sposobnosti.
Hardver računarskih sistema
Hardver računarskih sistema jednostavno predstavlja sve fizičke delove računara odgovorne za njegovo funkcionisanje.
Klasifikacija hardvera u računaru
Centralna procesorska jedinica (CPU) – obrađuje podatke i izvršava instrukcije
Matična ploča – spaja sve komponente računara
Radna memorija (RAM) – služi kao privremeni zapisnik podataka
Memorijski uređaji (hard disk, SSD) – čuvaju podatke trajno
Grafička kartica – zadužena za prikaz slike
Ulazni uređaji (tastatura, miš, skener) – u zavisnosti od uređaja dodaju funkcije računaru ili olakšavaju njegovo korišćenje
Izlazni uređaji (monitor, štampač, zvučnici) – omogućavaju rad na računaru
Hardver nije u stanju da funkcioniše sam ili samostalno, već mora da bude povezan sa softverom (operativni sistemi i programi) koji upravljaju njime. Razvojem hardvera omogućava se sve brži rad modernih računara.
Primena vestacke intelegencije u ucenju
- Uvod
- Veštačka inteligencija kod studenata i srednjoškolaca
- Korišćenje veštačke inteligencije kod profesora
- Mane veštačke inteligencije
- Zaključak
Uvod
Korišćenje veštačke inteligencije u obrazovnim ustanovama postaje sve prisutnije. Studenti koriste AI za pisanje eseja, proveru gramatičkih grešaka i organizaciju učenja. Nastavnici takođe primenjuju veštačku inteligenciju za pravljenje testova i materijala za svoja predavanja. Cilj ovog rada je da opiše kako se veštačka inteligencija koristi u obrazovnim ustanovama, kao i rezultate i efekte njenog korišćenja.
Veštačka inteligencija kod studenata i srednjoškolaca
Na dijagramu koji sledi prikazano je u procentima koliko studenata koristi veštačku inteligenciju.
Ovaj dijagram pokazuje rezultate istraživanja koje je 2024. godine sproveo Digital Education Council, a koje je pokazalo da 84% studenata koristi AI dnevno i da 54% koristi AI barem jednom nedeljno. Najčešće se koriste ChatGPT, Grammarly i Microsoft Copilot. Takođe, veštačka inteligencija se najčešće koristi za predmete vezane za jezike i gramatiku.
Jedan ekstreman primer primene veštačke inteligencije može se videti u Sjedinjenim Američkim Državama u privatnoj školi Alpha School. Sva predavanja kojima učenici prisustvuju zasnovana su na veštačkoj inteligenciji. Oni imaju samo dva časa dnevno u trajanju od po jednog sata, gde učenici dobijaju svo neophodno znanje, a zatim su slobodni da učestvuju u mnogim drugim životnim veštinama za koje se tvrdi da poboljšavaju razvoj mozga i neuronskih mreža. Primeri takvih aktivnosti su samostalno sklapanje IKEA nameštaja i rešavanje Rubikove kocke. Učenici koji završavaju ovu školu konstantno postižu rezultate iznad 90%, pri čemu je 11 od 12 diplomiranih učenika upisalo četvorogodišnje fakultete.
Istraživanje koje je sprovela organizacija ACT pokazalo je da studenti i učenici sa visokim postignućima mnogo češće koriste veštačku inteligenciju od njihovih kolega sa manjim postignućima. Ocene većine studenata određuju se primarno kroz testove koji se rade uživo, gde je upotreba veštačke inteligencije zabranjena, pa se iz ovog istraživanja može zaključiti da veštačka inteligencija pomaže kod samostalnog učenja.
Što se tiče predmeta vezanih za jezike, kompanija Turnitin analizirala je preko 200 miliona radova i otkrila da oko 11% radova sadrži barem 20% teksta generisanog putem veštačke inteligencije i da je oko 6% radova generisano skoro u potpunosti putem iste.
Korišćenje veštačke inteligencije na nastavi
Prema anketi organizacije Study.com, 84% profesora koristilo je veštačku inteligenciju u obrazovnom procesu. Pedeset procenata anketiranih profesora izjavilo je da im se, nakon obuka za korišćenje veštačke inteligencije, povećala strast prema radu, dok je samo 9% nastavnika koji nisu prošli takvu obuku prijavilo sličan rast entuzijazma. Obuka obuhvata eksperimentalne i praktične sesije sa ciljem smanjenja anksioznosti u korišćenju AI alata, kao i osposobljavanje nastavnika za izradu programa, testova i kviz pitanja. Nastavnici takođe koriste AI za izradu slika kako bi lakše objasnili značajne istorijske događaje poput Bostonske čajanke. Takođe, nastavnici navode da im veštačka inteligencija pomaže da zvuče profesionalnije kada se obraćaju roditeljima učenika.
Mane veštačke inteligencije
Istraživanje sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) utvrdilo je, pomoću istraživanja koje je trajalo nekoliko meseci i u kome je zadatak bio pisanje eseja, da su ispitanici podeljeni u tri grupe: grupu koja je smela da koristi ChatGPT, grupu koja je smela da koristi Google i kontrolnu grupu koja nije smela da koristi ništa. Ispitanici koji su koristili ChatGPT pokazali su najniži nivo moždane aktivnosti u poređenju sa grupom koja je koristila Google i kontrolnom grupom. U studiji je takođe zabeleženo da su ispitanici koji su koristili ChatGPT konstantno podbacivali na nivou mozga i vokabulara. Primećeno je da su ti ispitanici vremenom postajali sve manje angažovani i da su pri kraju istraživanja samo kopirali tekst koji im je AI generisao.
Ovakav nedostatak nezavisnog mišljenja, u kombinaciji sa stalnim smanjenjem kognitivnih sposobnosti, doveo je do pada nivoa samostalnog razmišljanja i sve veće zavisnosti od pripremljenih odgovora. Usled prevelikog oslanjanja na veštačku inteligenciju javlja se zabrinutost da bi to moglo negativno da utiče na razvoj mozga, pamćenje i kritičko razmišljanje kod dece. Samostalno razmišljanje i rešavanje problema ključni su za razvoj mozga, rast novih neurona i jačanje postojećih veza. Prekomerna upotreba veštačke inteligencije može imati dugoročne negativne posledice na kognitivne sposobnosti dece.
Zaključak
Veštačka inteligencija nudi brojne prednosti u obrazovanju jer omogućava studentima da je koriste za učenje i kreiranje sadržaja, dok nastavnicima pomaže u izradi provera znanja i planiranju nastave. Primer škole Alpha School pokazuje da je moguće postići veoma visok nivo efikasnosti u učenju uz smanjen broj časova. Postoje i rizici povezani sa korišćenjem veštačke inteligencije. Preterano korišćenje može dovesti do smanjenog kognitivnog angažovanja učenika, što može negativno uticati na razvoj mozga i kognitivne sposobnosti. Budućnost obrazovanja mora da pronađe balans između stvaranja sistema učenja i čuvanja dovoljnog korišćenja mozga, kako učenici ne bi doživljavali veštačku inteligenciju kao zamenu za razmišljanje, već kao alat koji im pomaže.
Reference
- Wikipedia. Alpha School. https://en.wikipedia.org/wiki/Alpha_School
- ACT. High School Students’ Use and Impressions of AI Tools. https://www.act.org/content/act/en/research/pdfs/High-School-Students-Use-and-Impressions-of-AI-Tools-Accessible.html
- Turnitin Blog. Turnitin celebrates one year for AI writing detection. https://www.turnitin.com/blog/turnitin-celebrates-one-year-for-ai-writing-detection
- Tyton Partners. GenAI in Higher Education Fall 2023 Update. https://tytonpartners.com/app/uploads/2023/10/GenAI-IN-HIGHER-EDUCATION-FALL-2023-UPDATE-TIME-FOR-CLASS-STUDY.pdf
- Nature. Cognitive training enhances growth mindset in children through plasticity of cortico‑striatal circuits. https://www.nature.com/articles/s41539-022-00146-7
- Time. AI, ChatGPT and Google in Learning. https://time.com/7295195/ai-chatgpt-google-learning-school/
- Education Week. More teachers than ever before are trained on AI. Are they ready to use it? https://www.edweek.org/technology/more-teachers-than-ever-before-are-trained-on-ai-are-they-ready-to-use-it/2025/04
Оставите одговор