Ukratko o meni
Hardver racunara
Hardver racunara obuhvata sve fizicke komponente racunara.
Bez hardvera, koriscenje softvera, a samim tim i programa nije moguce. Deli se na unutrasnji i spoljasnji.
Unutrasnji hardver cine sve komponente koje se nalaze unutar samog kucista, a spoljasnji cine sve komponente koje se nalaze van istog.
Komponente
Unutrasnje komponente cine:
Procesor (CPU);
Radna memorija (RAM);
Maticna ploca (motherboard);
Napajanje (PSU);
Graficka kartica (GPU);
Memorija za skladistenje podataka (HDD/SSD);
Sistem za hladjenje.
Spoljasnje komponente cine:
Monitor;
Mis;
Tastatura;
Slusalice/zvucnici;
Stampac;
Skener;
CPU
Procesor ili CPU je centralna procesorska jedinica i predstavlja najvazniju komponentu racunara jer je zaduzana za obradu podataka i izvrsavanje instrukcija programa.
Izvrsava zadatke tako sto uzima podatke iz radne memorije, obradi ih i salje rezultate nazad memoriji i drugim komponentama.
Ugradjuje se u specijalan slot na maticnoj ploci.
Njegova brzina zavisi od: broja jezgara (vise jezgara=veca brzina), velicine kes memorije ( vise kes memorije=brzi rad) i radnog takta (naziva se i clock speed, meri se u Hz tj. GHz, veci radni takt=veca brzina)
Na dijagramu vidimo kako broj jezgara utice na brzinu rada procesora.
Prema rezultatica cinebencha-a R23 multi-core koristeci procesor prosecne snage, utvrdili smo da 1 jezgro=1000, 2 jezgra=1900, 4 jezgra=3600,
6 jezgara=5200, 8 jezgara=7000, 12 jezgara=9500 i 16 jezgara=11500.
Vidi se na dijagramu odredjeni broj jezgara procesora i rezultat koji je dobijen na cinebenchu.
RAM
Radna memorija tj. RAM ili Random Access Memory, je privremena memorija u kojoj se cuvaju podaci i progrsmi dok racunar radi. Omogucava prosesoru da brzo pristupi podacima sto ubrzava rad racunara.
Za razliku od SSD-a i HDD-a,podaci iz ram memorije nestaju kad se racunar iskljuci.
Ugradjuje se u specijalne slotove na maticnoj ploci i moze ih biti vise od jednog.
Veci kapacitet ram memorije=brzi rad racunara.
Na sledecem dijagramu se vidi kako kapacitet RAM-a utice na brzinu rada racunara.
Ovde vidimo kako se ubrzava rad racunara tako sto povecamo kapacitet RAM memorije. Ukoliko imamo 4GB RAM-a izvucicemo 50% snage iz ostalih komponenti srednje klase. povecavanjem RAM-a na 8GB dobijamo 75%, povecanjem na 16GB dobijamo 95% i sve preko toga je gotovo neprimetna razlika.
Maticna ploca
Maticna ploca ili motherboard je stampana ploca na koju se ugradjuju skoro sve komponente racunara. Na njoj se nalaze gore navedeni slotovi za CPU, RAM (DDR 4, DDR 5, ostali su zastareli i nema potrebe da se pominju, GPU (PCI Express slotovi) i na nekim M.2 SSD. Ostale komponente unutrasnjeg hardvera se povezuju na nju pomocu konektora npr. 8-pin, 24-pin
PSU
Napajanje tj. PSU (power supply unit) ima zadatak da obezbedi stabilan napon svim komponentama racunarskog sistema. Pretvara naizmenicni napon u odgovarajuci jednosmerni napon koji koriste komponente.
Pored samog napajanja komponenti, ima i ulogi da ih zastiti od naglih promena napona u mrezi, kratkog spoja i ostalih elektricnih smetnji.
Snaga mu se izrazava u W (watima) i bira se u skladu sa potrosacima racunarskog sistema (jaci procesor i jaca graficka=potreba za vecom snagom napajanja)
GPU
Graficka kartica tj GPU (graphics processing unit) je komponenta zasluzena za obradu grafike i prikaz slike na monitoru.
Moze biti integrisan ili zaseban.
Zasebne graficke kartice poseduju svoju memoriju (VRAM), sto omogucava brzu obradu grafike i bolje performanse u igricama, obradi videa i grafickim programima. Savremene graficke kartice su mnogo razvijene, brze i mocne i time znacajno rasterecuju rad procesora.
Brzina im se meri u megahercima (MHz) ili gigahercima (GHz) i on pokazuje kolko brzo obradjuje podatke.
Brzina video memorije meri se u MHz ili kao propusni opseg koji meri koliko podataka GPU moze da preradi u sekundi i meri se u (GB/s)
Broj jezgara takodje nije isti na svakoj kartici, veci broj jezgara omogucava paralelnu obradu grafike, tj. brzi rad.
U praksi se brzina mu se meri preko benchmark testova, koji pokazuju kolko brzo kartica obradjuje podatke.
Na njoj se nalaze konektori za monitor: VGA, HDMI, display port… od kojih je display port najbolji.
Na dijagramu ispod vidimo kako povecanjem brzine rada GPU-a dobijamo bolje performanse u igrama.
Za ovaj dijagram koristimo graficku karticu GTX 1050TI u igri cyberpunk 2077 na FHD (1920×1080) rezoluciji na low-medium detaljima.
Primecujemo da se igra moze znacajno lepse igrati na 1800 MHz na 70 fps-a, nego na 1200MHz i 45 fps-a, ali to ukljucuje overclock-ovanje sto nije preporucljivo da se radi pogotovo ako nemamo iskustva u sa istim.
Memorija
Memorija za skladistenje podataka je stalna memorija koja za razliku od
RAM-a cuva podatke nakon sto je racunar iskljucen.
Ona spada u sekundarnu memoriju i obuhvata memoriju poput HDD-a i SSD-a.
HDD (hard disk drive) koristi mehanicke delove tj. rotirajuce ploce i citac. Podaci se zapisuju magnetno, a brzina rada zavisi od brzine okretanja diskova. Jeftiniji su od SSD-a, ali su sporiji i osetljiviji na udarce.
SSD (solid state drive) je moderni uredjaj za skladistenje podataka. Nema mehanicke delove poput HDD-a, vec koristi brzu i dosta tisu fles memoriju.
Povezuju se preko SATA kabla u maticnu plocu, a napajanje uzimaju iz PSU-a.
U danasnjim racunarima koriste se i HDD i SSD, SSD za skladistenje operativnog sistema i programa koji se cesto koriste, a HDD zbog svoje pristupacnije cene se koristi kao skladiste veceg kapaciteta i sporije brzine za programe i aplikacije koje se ne koriste cesto ili ne zahtevaju veliku brzinu rada memorije.
Sistem za hladjenje
Sistem za hladjenje ima ulogu da odrzava optimalnu temperaturu za rad komponenti .
Postoji vazdusno i tecno.
Vazdusno koristi protok vazduha za hladjenje pomocu ventilatore za odvodjenje toplote, koji obezbedjuju protok vazduha kroz kuciste.
Tecno hladjenje se koristi u zahtevnijim racunarskim sistemima i obezbedjuje efikasnije odvodjenje toplote. Sastoji se od vodenog bloka, radijatora, cevi, ventilatora, pumpe, creva ili cevi i rashladne tecnosti.
Vodeni blok ide na procesor i koristi se termalna pasta, kroz creva cirkulise rasshladna tecnost i ide do radijatora gde se hladi pomocu ventilatora. Rashladjena tecnost se potom vraca u vodeni blok i neprestano cirkulise.
Vazdusno hladjenje se sastoji od metalnog radijatora koji je najcesce od aluminijuma ili bakra, na kome su montirani jedan ili vise ventilatora i termalne paste koja se nanosi na procesor pre stavljanja radijatora.
Hladjenje se koristi i na grafickim karticama. Uglavnom sve dolaze sa fabrickim, vazdusnim hladjenjem koje se moze skinuti i nadograditi na vodeno kako bi sistem lepse izgledao i hladjenje bilo efikasnije.
Monitor
Monitor je izlazni uredjaj racunara koji sluzi za prikaz slike, teksta i drugih vizuelnih onformacija. Predstavlja sredstvo komunikacije izmedju coveka i racunara.
Kvalitet monitora zavisi od vise faktora poput: frekvencije osvezavanja (meri se u Hz), vrste panela i velicine.
Na frekvenciju uticu faktori poput vremena odziva, kvaliteta panela i rezolucije istog. Veca frekvencija omogucava glatkiji prikaz slike, rezolucija omogucava detaljniji, lepsi i ostriji prikaz.
Povezuje se preko graficke kartice i koristi jedan od gore navedenih portova.
Moguce je koristiti i vise monitora odjednom u koliko graficka kartica to omogucava.
Mis
Mis je takodje ulazni uredjaj koji omogucava kontrolu kursora na ekranu. Njegovim pomeranjim i klokovima korisnik moze da izvrsava razne komande, otvara i koristi programe i bira opcije u razlicitim aplikacijama.
Postoje bezicni, zicni, opticki i laserski.
Opticki i laserski koriste svetlosni senzor za detektovanje pokreta kursora.
Zicni su pouzdaniji od bezicnih, jeftiniji i plug-and-play.
Bezicni su skuplji, i potrebno im je odrzavanje poput menjanja baterija, gde pri kraju zivotnog veka baterije moze praviti probleme poput nepreciznog kursora ili prestaje sa radom totalno dok se baterija ne zameni ili ne napuni.
Postoje i oni stari misevi sa gumenom kuglom koja se vrti i pomocu senzora daje signal racunaru. Ovi misevi su retki jer ih je zamenila pouzdanija i modernija tehnologija.
Tastatura
Tastatura je takodje ulazni uredjaj racunara koji omogucava unosenje teksta i brojeva, kao i specijalnih komandi za racunar pomocu tastera poput F1-F12 i „home“ „end“ “ delete“ itd…
Postoje mehanicke i membranske, zicne i bezicne.
Mehanicke koriste posebno dugme (switch) za svaki znak i slovo na tastaturi. Postoji vise vrsta switch-eva poput plavih, crvenih, braon… Plavi su najjeftiniji, najglasniji i pruzaju osecaj „klika“ pri svakom koriscenju tastera. Crveni su nesto skuplji i tisa opcija, dok je klik blazi i idalje osetan. Braon su najslicniji crvenim, ali su jos tisi i blazi je taj klik.
Membranska je najjeftinija za proizvodnju i kupovinu. Koristi plasticnu plocu ispod dugmica i gumenu membranu koja ih vraca u pocetni polozaj kad se pritisnu. Iz tog razloga je teza i moze „umoriti“ prste nakon dugog koriscenja jer je potrebno svak odugme pritisnuti do kraja kako bi stupilo u kontakt i dalo signal racunaru, dok mehanicki se moze pritisnuti do pola.
Sto se tice zicnih i bezicnih, ista je situacija kao za mis.
Slusalice/zvucnici
Slusalice i zvucnici su takodje izlazni uredjaji koji sluze za reprodukciju zvuka.
Slusalice pruzaju personalni zvuk sto znaci da ga cuje samo korisnik, dok zvucnici omogucavaju deljenje zvuka sa ostalima.
Kvalitet zavisi od frekvencionog opsega zvucnika, tehnologije, velicine i tehnologije samih drajvera i njihove snage.
Veca snaga i veci opseg znace glasniji i cistiji zvuk.
Mogu biti zicni ili bezicni. Zicni idu uglavnom preko aux 3.5mm kabla, a bezicni putem bluetooth-a uglavnom.
Stampac
Stampac je izlazni uredjaj koji omogucava prenosenje digitalnih podataka na papir. Njegova osnovna funkcija je da kreira fizicki zapis dokumenata, slika, tabela i drugih sadrzaja koji se nalaze na racunaru.
Postoje inkjet, laserski i visenamenski stampaci.
Inkjet koriste tecnu boju koja se nanosi na papir i pogodniji su za stampanje slika i manjih kolicina dokumenata.
Laserski koriste toner i laser, brzi su i efikasniji za stampanje vecih kolicina dokumenata.
Visenamenski kombinuju stampanje, skeniranje i kopiranje u jednom uredjaju.
Povezuju se zicno ili bezicno (preko usb kabla ili blueetooth-a/wi-fi-a)
Skener
Skener je ulazni uredjaj koji omogucava pretvaranje fizickih dokumenata u digitalni oblik.
Postoje: ravni, automatski i rucni skeneri.
Ravni imaju staklenu povrsinu na koju se postavi dokument i najcesce se koriste u kuci ili kancelarijama.
Automatski omogucavaju unosenje vise stranica i pogodniji su za vece kolicine dokumenata.
Rucni skener korisnik pomera preko dokumenta,a on ga digitalizuje.
KRAJ
literatura:
ideja za tekst i pomoc oko podataka-chatgpt
slike-wikipedia
dijagrami-lucidchart
mozak operacije-Nikola Culumovic i Vlado Mumin
Оставите одговор