Укратко о мени
Стефан Зорић АВТ – 31/25

Здраво, ја сам Стефан Зорић, студент сам Високе школе електротехнике и рачунарства на студентском смеру аудио и видео технологије. Завршио сам средњу Електротехничку школу „Никола Тесла“ у Беогаду. У слободно време радим као фотограф.
Теме из области информационих технологија које су ме највише заинтересовале:
Рачунартсво у облаку и сигурност информација – Тема ме је заинтересовала из разлога што рачунарство у облаку пружа веома лак приступ информацијама и апликацијама у исто време на било ком месту, а са друге стране најважнија ствар на интернету је сигурност наших података против злоупотребе.
Меморија рачунара
- Увод
- Како меморија рачунара комуницира са процесором?
- Врсте меморије
- Примарна
- Секундарна
- Виртуелна меморија
- Основне карактеристике меморије
- Значај меморије у савременим системима
- Закључак
Увод

слика 1.1
Меморија рачунара представља једну од основних компоненти сваког рачунарског система. Њена улога је складиштење података и програма који су неопходни за рад рачунара.
То је место где се информације чувају за тренутну употребу. Меморија је важна компонента рачунара, јер без ње систем не би исправно радио. (слика 1.1)
Како меморија рачунара комуницира са процесором?
Рачунарска меморија комуницира са процесором путем структурираног система електронских путања и контролера омогућавајући процесору да брзо и ефикасно преузима и складишти податке.
Главни канал за комуникацију између процесора и меморије је системска магистрала, која је скуп три типа магистрала и може се лепо видети на дијаграму. (дијаграм 1.2)
Магистрала података – Преноси стварне податке између процесора и меморије.
Адресна магистрала – Носи меморијску адресу која одређује одакле треба читати или писати податке.
Контролна магистрала – Шаље сигнале који координирају и контролишу активност као што је индикација операција читања или писања.

Приказ комуникације процесора и меморије помоћу магистрала (дијаграм 1.2)
Врсте меморија
- Примарна
- Секундарна
- Кеш
Примарна меморија – брза и привремена меморија коју процесор користи за тренутно активне податке.
Постоје две врсте примарне меморије: RAM и ROM
RAM (Random Access Memory) – оперативна меморија у којој се привремено чувају подаци и програми који се тренутно користе. RAM је нестална меморија што значи да се подаци губе након искључења рачунара. (на слици 1.3 – лево)
ROM (Read Only Memory) – меморија у којој су смештени основни програми неопходни за покретање рачунара. Податци у ROM меморији су трајни. (на слици 1.3 – десно)
Кеш меморија (cache memory) – веома брза меморија малог капацитета која служи за убрзавање комуникације између процесора и RAM меморије. (слика 2.1)

Приказ RAM и ROM меморија у физичком облику (слика 1.3)

Приказ кеш меморије (слика 2.1)
Секундарна меморија рачунара – трајно чува податке и програме чак и када је рачунар искључен, позната је и као екстерна меморија или помоћна меморија.
Неке од врста су:
- Хард диск (слика 2.2)
- SSD (Solid State Drive)
- Флеш меморија (USB) (слика 2.2)
- Меморијске картице
- CD/DVD (слика 2.2)

слика 2.2
Виртуелна меморија
Виртуелна меморија је техника управљања меморијом која омогућава рачунару да користи део секундарне меморије најчешће хард диск или SSD као проширење оперативне меморије. (слика 2.3)

Приказ виртуелне моморије (слика 2.3)
Основне карактеристике меморије
Основне карактеристике меморије су капацитет, брзина приступа, време одзива и цена. Већи капацитет и бржи приступ меморији омогућавају ефикаснији рад рачунара нарочито при коришћењу захтевних апликација и оперативних система.
Значај меморије у савременим системима
Савремени системи захтевају све већу количину меморије због развоја софтвера, игара и мултимедијалних садржаја. Меморија има кључну улогу у стабилности, брзини и укупним перформансама рачунара због чега је њен развој од великог значаја за напредак информационих технологија.
Закључак
Меморија је основни елемент сваког рачунарског система јер омогућава брз приступ подацима. Она је основа брзине, стабилности и функционалности рачунара, а њен даљи развој води ка још бржим, ефикаснијим и интелигентнијим системима будућности.
Литература
https://prezi.com/p/3v5bydfptuve/memorija
https://www.tutorialspoint.com/computer_fundamentals/computer_memory.htm
https://www.geeksforgeeks.org/computer-science-fundamentals/computer-memory
https://iktserbiafree.at.ua/index/osnovni_delovi_racunara/0-97
https://www.gvb.edu.rs/index.php/nastava
тимски семинарски рад
Стефан Зорић АВТ-31/25 Николина Марковић АВТ-33/25
Оставите одговор