Укратко о мени
Моје име је Марко Милић. Завршио сам Техничку школу „Змај“, Ишао сам на смер „Техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машине“. Тренутно радим као „PHP developer” у приватној фирми. Енглески добро познајем.
Теме из области информационих технологија које су ме највише заинтересовале
Теме које су ме највише интересују су: оперативни системи, актуелне веб технологије и базе података. Највише од ових тема ме је занимала актуелне веб технологије и база података јер ме то највише интересује како тачно функционише и како да се унапредим ка томе.
Програмски језици
Овај рад ће приказати историјат програмских језика, који програмски језици се тренутно највише користе и како програмски језици раде. Програмски језик омогуђава комуникацију између човека и рачунара. Без њих све модерне технологије које користимо свакодневно не би биле могуће. Програмски језик је једна од најбитнијих ставки за комуникацију између људи и машине.
Једни од првих програмибилних машина (Жакаров разбој) потиче из 19. века и осмислио ју је Жозеф Мари Жакар. Многи сматрају да ера саврмених рачунара почиње негде 30-их или 40-их година 19. века. Енглески машински инжењер Чарлс Бебиџ 1822. представља идеју и дизајн диференцне машине, затим 1823 добија финансијску подршку од британске владе. Прва машина никада није била завршена, а други покушај је изграђен тек 1991. године у лондону по бебиџовим оригиналним цртежима. Машина је служила за израчунавање математичких табела без људских грешки.
Први програмер је била Ада Бајрон Лавлејс, она је написала рад о диференцној машини. То се сматра као први текст који описује процес који је данас познат као компијутерско програмирање. Први програмски алгоритам је био рад Аде Ловелаце који је био намењен машинској обради.
Једни од првих програмских језика био је Фортран (1957.) и он је био коришћен за научне и инженјерске прорачуне. Фортран је уносио информације путем Бушених картица,те картице су престале да се користе средином 80-их. 1959. године је настао програм Цобол који се углавном користио за пословне апликације. 70-их година 20. века је настао један од најважнијих програмских језика Ц.
Развијен је од стране Дениса Ричија који је био и водећи пројектант
UNIX оперативног система. То је језик опште намене. Оригинална намена била за системско програмиранје међутим је почео да се користи за програмиранје у различитим опбласима. Утицао је на велики број језика, а највише на Ц++ који је развијен као надограднја Ц језика. 1991. Године се појављјује програмски језик Python који је опште намене. То је настао као језик који је прегледан и лак да се научи. Његов аутор је Гвидо ван Росум из холандији. 90-их година такође настају још 2 битна програмска језика. 1995. године Java, мото им је био „Напиши једном, покрени свуда”.
Заснован је на језику Оберон и Паскал. Има сличну синтаксу налик језицима C и C++, али је много стожији према грешкама и превођењу. Јава је уз Котлин, званично подржан језик и за мобилне апликације. Неке од карактеристика су му:
- Једноставан
- Објектно оријентисан
- Безбедан
- Динамични
Једноставан јер је систем у коме се лако програмира без потребе за компликованим уходаванњем, јер је унапређена верзија синтаксе c++.
Безбедан из разлога због намењене коришћења у мрежним/дистрибуираним окружењима. Због тога, много је труда уложено у безбедност. Исте године излази и JavaScript, он је кључан за оживљавање веб страница. Даје ин интерактивност и неопходан је за развој модерних апликација. На крају имамо један од млађих програмских језика. C# је настао 2000. године као саставни део мајкрософт развојног окружења. Један од људи којих је био наа челу тима је био Андерс Хејлцберг. Последња верзија програмског језика C# је изасла 2018. године сто га цини једним од млађих програмских језика. Неки од најмлађих програмсих језика су: Zig (2016), V(2019), Carbon(2022). На следећем дијаграму се види који програмски језици се користе данас и у којој мери:
JavaScript – Се користи навјвише са 15.3%
HTML/CSS – је на другом месту са 13%
Python- је на трећем месту са 12.7%
Python- је на трећем месту са 12.7%
Док C,C++,C# имају укупно 17.2%
што значи да имају просек од 5.7%
Сваки од програмских језика може се приказати са алгоритном,на следећем дијеграму се може видети најједноставнија врста алгоритма. Жути делови представљају почетак и крај, црвени представљају унос и спис. Овај алгоритам приказује програм који гледа који од два броја је већи. Зато уносимо промењиву МАХ и ставчљамо да је промењива А једнака промењивој МАХ. У другом кораку се проверава да ли је МАХ (А) мања од Б. У том кораку се добија и крање решење.
Закључак:
Сваки програмски језик је битан јер сваки програм и сваки сајт не би могао да ради без њих. Програмски језици нам свакодневно олакшавају живот и ако ми то невидимо. Сваки аутоматски систем ради уз помоћ њих(Паметне камере, лифтови, покретне степенице, семафори). Неки од нових прогрмских језика који излазе ускоро или су већ изашли су: ai(језик који је у развоју и кој би требао бити модерна замена C/C++), ArkTS (Развија га Huawei за потрбе HarmonyOS), Cangjie (један од језика из фирме Huawei).
Литература:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Програмски_језик
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Istorija_računara
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/C_(програмски_језик)
Оставите одговор