Ukratko o meni
Moje ime je Julija Stojanović, živim u malom mestu u okolini Smedereva. Završila sam srednju Tehničku školu u Smederevu, smer Elektrotehničar računara. Studentkinja sam Visoke škole Elektrotehnike i računarstva, smer Nove računarske tehnologije. Učestvovala sam na raznim Erasmus+ projektima, volontirala na dosta sportskih događaja, oprobala se u velikom broju sportova, glumi, šahu… U daljem radu želim da razvijem svoje poznavanje engleskog jezika, steknem više iskustva u svojoj struci i nastavim time da se bavim.
Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najviše zainteresovale:
Od svih oblasti koje sam naučila najviše mi se dopao Softver računarskih sistema. Softver su programi koji upućuju računar na koji način treba da izvršava određene zadatke, bolje rečeno on predstavlja zapis algoritama u obliku koji je razumljiv računaru.
Interakcija čovek – računar
Uvod:
Interakcija čovek-računar bavi se proučavanjem komunikacije između korisnika računara i samog računara. U narednom tekstu objasnićemo koje je zapravo značenje ove teme, koji su njeni ciljevi i zašto je važna njena primena u savremenom radu. Projekat je zasnovan na knjizi „Designing the User Interface“ autora Bena Šnajdermana, kao i na dodatnim izvorima.
Osnovni pojam
Interakcija čovek-računar odnosi se na komande koje korisnik zadaje računaru i dobija povratne informacije od njega. To može biti klikom miša, kucanjem na tastaturi, dodirom ekrana ili glasovnim komandama. Cilj dobre interakcije je da korisnik bez velikog opterećenja razume šta sistem radi i kako da ga koristi.
Ben Šnajderman navodi da računarski sistem ne treba da bude komplikovan, već prilagođen korisniku. U suprotnom korisnik biće nezadovoljan i pravljenjem grešaka izgubiće dosta vremena.
Značaj i principi
Slika 1.1 prikazuje tok interakcije izmedju čoveka i računara. Ona obuhvata unos komande od strane korisnika, obradu unetih podataka i prikaz povratne informacije tj. prikaz rezultata korisniku. Korišćenje računara ima veliki značaj u svim oblastima života: obrazovanju, medicini, bankarstvu i svakodnevnim aktivnostima.
Ljudi imaju ograničenu pažnju i pamćenje, zbog toga jednostavna navigacija i mogućnost poništavanja pogrešnih koraka doprinose bržem i lakšem radu.
Slika 1.1
Koliko god da ova interakcija bila pogodna za korisnike, isto toliko je bitna i za sam računar, jer bez korisnika nema ni računara. Zbog toga se uvodi testiranje sistema, koje pomaže računaru da shvati osnovne potrebne korisnika.
U savremenom dobu, ova interakcija ističe se u velikom broju mobilnih aplikacija i web sajtova. Ako korisnik nije zadovoljan brzinom rada aplikacije i njenim vizuelnim prikazom u najvećem slučaju prestaje sa korišćenjem iste.
Važno je pomenuti i sve veći uticaj veštačke inteligencije na čoveka. Iako ona znatno olakšava rad i ubrzava izvršavanje zadataka, postoji rizik da se ljudski mozak i mašta sve manje koriste. Zbog toga je interakcija čovek – računar osmišljena tako da podstiče razmišljanje korisnika, a ne da ga u potpunosti zameni.
Primeri iz života na koje je interakcija čovek – računar imala veliki uticaj:
- Google maps
- Google maps je aplikacija za navigaciju koja korisniku pokazuje kako da stigne na željeno odredište. Aplikacija radi tako što korisnik unese podatke kao što su početna i krajnja adresa. Na taj način saznaje da li su u toj deonici putevi zatvoreni, da li će biti gužve, informaciju o trenutno dostupnim prevozima i tome slično.
- Duolingo
- Duolingo je aplikacija za učenje stranih jezika koja pomaže korisniku da unapredi svoje znanje. Aplikacija radi tako što korisnik odabere jezik koji želi da nauči, može biti jedan ili više jezika. Kroz interaktivne igre i pitanja stiče znanje i ostvaruje poene. Nakon nekoliko lekcija vidi koliko je napredovao, a aplikacija ga redovno podseća na učenje.
- Spotify
- Spotify je aplikacija koja korisniku omogućava da sluša muziku. Korisnik može personalizovati svoje liste, a aplikacija mu nudi predloge na osnovu prethodnog slušanja. Svoje plej – liste i omiljene izvođače može deliti sa prijateljima i ostalim korisnicima.
Zaključak:
Interakcija čovek – računar nije samo način korišćenja tehnologije, već mogućnost da ljudi i mašine sarađuju na najbolji način. Ljudski mozak i mašta ostaju nezamenljivi i zato je najvažnija stvar da tehnologiju koristimo kao potporu za sve ono što znamo i omogućimo sebi da budemo kreativni, da razumemo i osetimo svet izvan računara.
Оставите одговор