УКРАТКО О МЕНИ
Моје име је Алекса Ненадић. Живим у Београду и завршио сам средњу електротехничку школу „Никола Тесла“. У слободно време волим да пратим ауто-мото спортове као и кошарку коју повремено и играм са друштвом из краја. Такође волим и да играм игрице и да слушам музику. Од радног искуства имам само двомесечни рад преко омладинске задруге.
ТЕМЕ ИЗ ОБЛАСТИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА КОЈЕ СУ МЕ НАЈВИШЕ ЗАИНТЕРЕСОВАЛЕ
У изабраној теми рачунарски хардвер сусретаћемо се са физичким деловима рачунара као што су: процесор, графичка картица, RAM меморија, матична плоча и други, Сви ти делови су усклађени у раду рачунара и сваки обавља јединствен задатак. Код ове теме највише ме интересује напредак хардвера рачунара, тј. на који начин можемо убрзати рад рачунара, посебно када су у питању неки јако захтевни програми и видео игрице
РАЧУНАРСКИ ХАРДВЕР
Садржај:
- Појам рачунара, Фон Нојманова архитектура
- Историјат и развој рачунара
- Компоненте рачунара
- Процесор
- Меморије
- Графичка картица
- Појава AI и њен развој
- Блиска будућност која нас ишчекује у наредним годинама
Појам рачунара, Фон Нојманова архитектура
У данашњем раду бавимо се темом Рачунарски хардвер. Данас постоје разне форме и облици рачунарских конфигурација, као и велики број произвођача самих компоненти, али се за основу ових рачунара узима Фон Нојманова архитектура. Била је узор за прве рачунаре, али се огледа и у многим данашњим, додуше уз доста измена. Састојала се од јединствене меморије са програмом и инструкцијама, која је била директно повезана са ценралном процесорском једниницом (сачинњавала се од контролне и аритметичко-логичке јединице) и функционисала са излазно-улазним јединицама. Аритметичко-логичка јединица је била задужена за извршавање математичких и логичких функција, док је котролна јединица управљала протоком података и извршавањем самих инструкција.
Историјат и генерације развоја рачунара
Историјски гледано, да се уочити пет фаза у развоју рачурара и то редом:
1.Прва генерација 1940е-1950е – Вакуумске цеви, велики, спори, тешки рачунари (Пр. ENIAC, UNIVAC)
2.Друга гeнерација 1950е-1960е – Транзистори, замењују цеви, мањи, бржи, поузданији и енергетски ефикаснији
3. Трећа генерација 1960е-1970е – Интегрисана кола, рачунари постају минијатурнији, долази до повећања перфоманси (IC)
4. Четврта генерација 1970е-данас – Микропроцесори, долази до првих персоналних рачунара, лаптопова, уводи се могућност умрежавања (VLSI, LSI)
5. Пета генерација – Рачунари у тренутној фази развијања, имплеменрација AI чипова и саме вештачке интелигенције у уређаје
Структура и компоненте рачунара
Што се тиче данашњих рачунара, и њихове доста комплексније архитектуре ту се представља низ компоненти, састављених у склоп међусобно чинећи усклађену машину. Мозак рачунара наравно представља процесор (eng. GPU-Processor Central Unit). Он се смешта на матичну плочу (eng. Mother board), као и све остале компоненте, које су све међусобно повезане магистралама (eng. bus). Следеће неопходне и неизоставне компоненте јесу меморије из којих се издвајају: ROM (Read Only Memory) и RAM (Read Access Memory). ROM меморија служи да се у њој трајно складиште оперативни систем, као и остале системске и корисничке апликације, које остају у меморији и по искључењу рачунара. Приликом укључивања, систем и датотеке се подижу управо са ROM меморије и омогућавају корснику да нормално ради на уређају. Са друге стране, RAM меморија служи да у току рада рачунара тренутни програми и апликације своје инструкције извршавају управо преко ње, то јест те инструкције се привремено складиште у самој RAM меморији. По извршавању задатка, или искључењу рачунара, дате инструкције се бришу из меморије.Такође је важно напоменути Cache меморију, која исто представља вид привремене меморије унутар процесора. Остале компоненте рчунара, које служе за одржавање склопа хардвера јесу хладњак (Cooler), који служи за одржавање оптималне температуре рачунара и друге компоненте неопходне за рад уређаја. Наравно сваки рачунар има портове који су неопходни за комуникацију са излазно-улазним уређајима (USB 2.0 или 3.0, PS1 i PS2- старији видови портова за прикључивање миша и тастатуре, данас су то USB портови, VGA- служи за повезивање монитора и преноса графике…). Када причамо о компонентама које се издвајају одмах после наведених, ту се истиче графичка картица GPU (Graphics Processor Unit). Она је првенствено задужена за обраду података и визуелни приказ на излазним уређајима, најчешће монитору. Модерне графичке картице сем ових основних задатака, преузимају и послове са поља рачунарске графике, чиме се доста растерећује остатак система. Оне се могу наћи у две основне конфигурације, интегрисане унутар процесора, или засебне, које имају доста боље перфомансе.
Вештачка интелигенција – развој и имплементација
У последњих пар година, дошло је, могло би се рећи готово неосетно и неочекивано, до нагле експанзије Вештачке интелигенције- AI (Artifical Intelligence), и већ увелико се ради на њеној инплементацији и интеграцији, у свим сферама живота, али првенствено у области технологија и мобилних уређаја. Сада се намеће нова терминологија у рачунарству, и тако се све чешће спомињу компоненте уз чије име се веже реч AI. Имплементација AI у чипове, процесоре, меморије, као и у софтвере који се налазе на нашим уређајима, чине нову фазу развоја, ткз. пете генерације. Све чешће се чује и реч AI балон, који означава превелика улагања новца, ресурса и технологија у развијању вештачке интелигенције, упркос бројним ризицима, и потенцијалним крајњим губицима и неуспесима (Диаграм испод, приказује нагли раст цена меморија у 2025 години, конкретно DDR5 меморија).
Шта нас очекује у наредним годинама?
Тако у 2026. годину улазимо у још већу неизвесност, а главна проблематика за произвођаче рачунарских компоненти и њихових крајњих купаца биће предиктујући нагли скок цена чипова и меморија. CEO Корпорације „Nvidia“, Jensen Huang, један од најмоћних људи у свету рачунарских и мобилних технологија, предвиђа неизвесност у наредним годинама, како у развоју самог AI, тако и у развоју нових рачунарских и хардверских решња, а уједно упозорава и на све већи напредак и доминацију кинеских технологија, полако потискујући западне, и остале стандардне технологије које су обликовале свет последње две деценије.
Литература:
Надоградња и одржавање PC рачунара, Mark Minasi;
https://xiaomitime.com
https://www.huaweicentral.com
Оставите одговор