Moje ime je Stefan Kovačević. Student sam Visoke škole elektrotehnike i računarstva u Beogradu, završio sam srednju elektrotehničku školu „Zemun“. Bavim se košarkom i idem redovno u teretanu. U životu pokušavam da pronađem posao u kom ću uzivati i imati slobodno vreme. Govorim tečno engleski jezik i mogu se sporazumeti.

Теме из области информационих технологија
које су ме највише заинтересовале

Najviše me je oduševila veštačka inteligencija i to kako sve uči iz informacija koje dobija od ljudi. Može pomoći čoveku i dati mu savet u bilo kom trenutku i situaciji.

Programski jezici

Sadržaj

• Uvod
• Istorija programskih jezika
• Hronoloski razvoj programskih jezika
• Osnovni algoritam programiranja
• Najkorišćeniji programski jezici
• Zaključak
• Literatura

Uvod

Programski jezik je veštački jezik i služi za komunikaciju izmedju računara i ljudi. Pomoću programskih jezika ljudi daju zadatke programima od najprostijih računskih operacija pa do složenih sistema kao sto su veštačka intaligencija, operativni sistemi, aplikacije i još mnogo drugih. Kroz ovaj projekat videćemo istoriju programskih jezika, kako su se oni razvijali, koji od njih je najzastupljeniji danas kao i njihov značaj.

Istorija programskih jezika

Programski jezici krenuli su da se razvijaju početkom 20. veka, u to vreme računari su bili veliki, skupi i ograničeni sa mogućnostima i zahtevali su vrlo precizne instrukcije. U početku se programiranje obavljalo mašinskim jezikom koji se sastoji od niza nula i jedinica, takav način bio je veoma težak za programere iz razloga sto je svaka instrukcija morala biti zapisana u binarnom obliku, što je automatski često dovodilo do greške i samim tim se teže dolazilo do rešenja problema u programu.

Da bi se samo programiranje olakšalo razvili su se asembleri koji su koristili simboličke instrukcije umjesto binarnih kodova. Na taj način programiranje je postalo mnogo lakše i razumljivije ljudima, ali je još uvek bilo blisko povezano sa hardverom računara. Zanimljivo je to da je svaki asamblerski program bio prilagodjen samo tačno odredjenoj arhitekturi računara sto je ograničavalo njegovu prenosivost i ponovnu upotrebu.

Zbog ograničenja koje smo pomenuli malopre, kako bi programerima bilo lakse morali su da nadju nova rešenja, vrlo brzo su se pojavili programski jezici višeg nivoa. Ovakvi jezici omogućavali su ljudima pisanje programa koristeći izraze koji su bliži prirodnom jeziku i ljudskom načinu razmisljanja. Primer za jedan takav jezik je Cobol. Cobol je omogućio lakše pisanje i čitanje koda što je puno doprinelo njegovoj primeni u računovodstvu, bankarstvu i državnim institucijama.

Velik uticaj na dalji razvoj programiranja imao je jezik C, koji je omogućio mnogo lakši i efikasniji rad uz dobru kontrolu nad sistematskim resursima, kao sto su memorija i procesi. Bas zato sto je imao te osobine C je postao osnova za razvoj mnogih operativnih sistema i drugih programskih jezika. Njegova jednostavnost učinila ga je jednim od najuticajnijih programskih jezika u istoriji programiranja. Jezici poput C#, Java i C++ koriste objekte i klase kako bi se programi lakše organizovali i održavali. Ovakav način programiranja omogućio je ponovnu upotrebu koda i lakše upravljanje velikim softverskim projektima.

Pored ovih jezika su se razvijali i funkcionalni jezici, primer takvog jezika je Haskell, funkcionalni jezici zasnivaju se na matematčkim funkcijama i izbegavaju promenljiva stanja podataka, to može doprineti većoj pouzdanosti i predvidljivosti programa. Ovakav način programiranja je pogodan za rešavanje složenih matematičkih i logičkih problema.

Imamo i logičke jezike, poput Prologa, oni koriste skup pravila i loginku kako bi došli do rešenja problema. Umesto programera koji bi trebao precizno da navede svaki korak izvršavanja programa, on samo definiše pravila i činjenice, dok sistem sam pronalazi rešenje.

Na slici iznad je prikazan hronološki razvoj najznačajnijih programskih jezika od 1950-ih godina pa do danas, time nam ilustruje kako su se programski jezici vremenom razvijali u skladu sa tehnološkim napretkom i potrebama ljudskog društva.

Danas jedni od najkorišćenijih programskih jezika su Python, HTML/CSS, SQL i JavaScript. Njihovu stopu korišćenosti možemo videti na diagramu 1.

Primer osnovnog algoritma programiranja.

diagram 1

Najkorisćeniji programski jezici današnjice.

Zaključak

Programski jezici predstavljaju temelj savremenog ljudskog društva. Njihov razvoj omogućio je automatizaciju procesa i napredak tehnologije u svim oblastima života. U budućnosti očekujemo mnogo bolji razvoj programskih jezika, očekuje se veća upotreba veštačke inteligencije i automatizacije što će programerima olakšati rad u svetu programiranja. Pored toga, savremeni programski jezici sve više teže jednostavnosti, kako bi se maksimalno olakšao proces rešavanja problema.

Literatura

1. https://www.geeksforgeeks.org/programming-languages/
2. https://www.britannica.com/technology/programming-language
3. https://www.tutorialspoint.com/programming_languages/index.htm
4. Sebesta, R. W., Concepts of Programming Languages, Pearson Education