Укратко о мени
Виктор Парти
Завршио сам Електротехничку школу „Стари град“, смер електротехничар информационих технологија, где сам стекао знања из програмирања, веб програмирања, развоја видео-игара и рада са базама података. Тренутно сам бруцош на Високој школи електротехнике и рачунарства, смер Нове рачунарске технологије. Говорим енглески језик и активно радим у технологијама као што су C#, HTML, CSS, JavaScript и ASP.NET. Интересују ме ауто-мото спорт, куглање, голф и бициклизам, као и уметност кроз филм, серије, музику и видео-игре.
Теме из области информационих технологија које су ме највише заинтересовале
На овом предмету су ме следеће области највише заинтересовале – хардвер рачунарских система, софтвер рачунарских система, оперативни системи, информациони системи и технологије великих података, рачунарске мреже и е-комуникације, рачунарство у облаку и сигурност информација. Посебно ме занима сигурност информација, односно примена криптографије у заштити података.
Криптографија
Шта је то криптографија?
Криптографија је наука о томе како да сакријемо информације од свих осим од оних којима их шаљемо. Било да је то нека информација, порука, трансакција путем платне картице, мултимедијални садржај и тако даље. Исто тако, те информације су тајне и заштићене од неовлашћеног читања, мењања или лажирања.
ПОЧЕЦИ ПРИМЕНЕ КРИПТОГРАФИЈЕ
Војсковође су размењивале поруке преко курира, али су користили шифровање (криптографију) за случај да та иста порука дође у погрешне руке. Један од познатијих војсковођа, Гај Јулије Цезар је користио криптовање које се и данас зове по њему (Цезаров кôд), а које се састоји у томе да се свако слово поруке замени словом које је за неки унапред договорени број места даље у абецеди. На пример, ако се свако слово мења за три места, A (латинично) постаје D (латинично) и тако даље. Када се овај пример дешифрује, савко слово се враћа три места у назад у абецеди, D (латинично) постаје А (латинично) и тако за свако слово.
ГЛАВНИ ЦИЉЕВИ КРИПТОГРАФИЈЕ
- Поверљивост: Обезбеђује да информације могу да читају само овлашћена лица.
- Интегритет: Спречава неовлашћено мењање података.
- Аутентикација: Омогућава верификацију идентитета корисника који приступају информацијама.
- Неодрицање: Спречава особу да негира да је извршила одређену радњу, као што је слање шифроване поруке.
ВРСТЕ КРИПТОГРАФИЈЕ
Симетрична криптографија
У овој врсти криптографије користи се један кључ за шифровање и дешифровање информација. И пошиљалац и прималац морају да деле исти кључ, што представља изазов за безбедност.
Неки популарни алгоритми симетричне криптографије су:
- АЕС (напредни стандард шифровања): Један од најсигурнијих и најчешће коришћених алгоритама тренутно.
- ДЕС (стандард шифровања података): Старији стандард, који је тренутно застарео због своје рањивости.
- Бловфисх: Брз и сигуран алгоритам, који се користи у разним апликацијама.
Асиметрична криптографија
Такође познат као криптографија јавни кључ. У овој методи се користе два различита, али математички повезана кључа: јавни кључ за шифровање информација и приватни кључ за њихово дешифровање. Ово нуди већу сигурност и користи се у безбедним комуникацијама.
Неки алгоритми асиметричне криптографије укључују:
- РСА: Заснован на факторизацији простих бројева, то је један од најчешће коришћених система.
- Криптографија елиптичне криве (ЕЦЦ): Нуди исту сигурност као РСА, али са мањим кључевима.
- Диффие-Хеллман: Првенствено се користи за безбедну размену кључева.
Хеш функције
Хеш функције не користе кључеве, већ генеришу појединачни резиме улазних података. Они су неопходни за верификацију интегритета података и користе се у дигиталним потписима и безбедном складиштењу лозинки.
Примери хеш функција укључују:
- МД5: Раније популаран, али се сада сматра небезбедним.
- СХА-1, СХА-256: Алгоритми СХА породице који пружају већу сигурност.
У дијаграму испод је приказан принцип симетричног криптовања.
На дијаграму је приказан процес симетричног криптовања, при чему пошиљалац и прималац користе исти тајни кључ за енкрипцију и декрипцију података, док се шифровани подаци преносе преко небезбедног комуникационог канала.
У дијаграму испод је приказан принцип aсиметричног криптовања.
На дијаграму је приказан процес асиметричне криптографије, при чему пошиљалац користи јавни кључ примаоца за енкрипцију података, док прималац користи свој приватни кључ за декрипцију. Јавни кључ може бити слободно дистрибуиран, док приватни кључ остаје тајан. Шифровани подаци се преносе преко небезбедног комуникационог канала, при чему је безбедност комуникације очувана захваљујући пару кључева.
Где се користи криптографија?
- безбедна веза: HTTPS, SSL и TLS
- крајње шифровање у месинџерима
- дигитални потписи и сертификати
- криптовалуте и блокчејн
- складиштење у облаку
- безбедна аутентификација и двафакторска аутентификација (2FA)
- Банкарске операције, онлајн плаћања, …
Шта смо научили?
Криптографија представља кључну област савремене информационе безбедности, чији је циљ заштита података од неовлашћеног приступа, измена и злоупотребе. Од својих историјских почетака у војној комуникацији до данашње примене у дигиталном свету, криптографија се непрестано развијала како би одговорила на све сложеније безбедносне изазове. Савремени криптографски алгоритми, било да су симетрични, асиметрични или засновани на хеш функцијама, омогућавају поверљивост, интегритет, аутентичност и неодрицање информација. Захваљујући криптографији, могуће су безбедне интернет комуникације, електронска плаћања, дигитални потписи и заштита података у бројним областима свакодневног живота, што је чини неизоставним делом модерног друштва.
Извори:
- Криптографија: Шта је то и како функционише – Root-Nation.com
- Шта је криптографија? – Врсте и предности криптографије | Развој софтвера 2026
- Криптографија – основни појмови
- Криптографија: шта је, типови и како штити ваше податке
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
ЧУВАЈТЕ СВОЈЕ ПОДАТКЕ!
Оставите одговор