Zovem se Pavle Varničić i dolazim iz Obrenovca. Završio sam Elektrotehničku školu „Nikola Tesla”, smer elektrotehničar računara. Od sportova pratim fudbal i košarku, kojima se bavim rekreativno. Takođe se bavim i e-sportom,organizovanjem turnira.
Teme iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najviše zainteresovale
Jedne od tema iz ove oblasti koje su me najviše zainteresovale jesu hardver računarskog sistema i sigurnost računarskih mreža. Hardver me interesuje zato što volim da sklapam računare a sigurnost zbog raznih načina zaštite.
Sigurnost računarskih mreža
Sadržaj:
- Uvod
- Pretnje od napada
- Struktura napada
- Metode zaštite računarskih mreža
- Štetni programi
- Zaključak
Uvod
U ovom radu sam opisao metode zaštite,strukturu napada i pretnje od istih kao i razne štetne programe.
Pretnje od napada
Pretnje od napada dolaze sa raznih strana i pretnja jeste osoba ili više njih koje žele da nam ukradu podatke tako što istražuju gde nam je slaba tačka i mogući propust u našoj zaštiti.
Postoje pasive i aktivne pretnje od napada.
Pasivne pretnje su one koje ne utiču na ponašanje našeg računarskog sistema i na njegovo normalno fukcionisanje. Neki od primera su prisluškivanje, čitanje nekih podataka za koji nemaju ovlašćenje kao i krađa informacija.
Aktivne pretnje su one koje mogu direktno uticati na rad našeg sistema i može ometati njegovo normalno funcionisanje. Primeri aktivnih pretnji: promena prava pristupa bez ovlašćenja, virusi, menjaje sadržaja poruke.
Struktura napada
- Analiziraj i daj mišljenje
- Istraži i upadni u sistem
- Uvećaj ovlašćenja
- Zadrži ovlašćenja
- Odbij sistem
Dijagram strukture napada
Napadač prvo analizira i daje svoje mišljenje o sistemu kog planira da napadne. Nakon što je odlučio u koji želi da upadne on ga dodatno istražuje i upada u njega. Zatim sam sebi daje ovlašćenja koja su mu potrebna. Na kraju ima dve opcije kojima ili zadžava pristup ili ga odbacuje.
Metode zaštite računarskih mreža
Da bismo uspešno zaštitli naše računarske mreže, moramo instalirati odredjene programe i podesiti neka podešavanja. Jedan od prvih koraka koje treba da učinimo je postavljanje firewalla. Firewall kontroliše koji će saobraćaj ući u našu mrežu, a koji će izaći iz nje. Tako sprečavamo neovlašćen pristup našim podacima. Takođe, antivirusni i antimalware programi štite naš sistem od malicioznog softvera. Redovno ažuriranje operativnog sistema i aplikacija su takođe od velikog značaja. Ona uklanjaju poznate propuste u bezbednosti i čuvaju naše podatke.
Važnu ulogu u zaštiti ima i enkripcija podataka, koja omogućava da informacije ostanu nedostupne neovlašćenim licima tokom prenosa ili skladištenja. Autentifikacija i autorizacija korisnika, uključujući složene lozinke i višefaktorsku autentifikaciju, dodatno smanjuju rizik od zloupotrebe naloga. Segmentacija mreže ograničava širenje napada unutar sistema, takodje treba praviti rezervne kopije (backup) pomoću koga lako vraćamo sve podatke koje smo izgubili. Ako se pridržavamo svih ovih mera imamo veoma visoku zaštitu sistema ili računarskih mreža.
Štetni programi
Postoji mnogo vrsta štetnih programa, neke je lakše primetiti i ukloniti a do nekih se dolazi teško i uz mnogo muke mogu biti otkriveni. U današnje vreme postoji mnogo takvih programa a ja ću navesti neke i opisati ih.
Virusi
Oni se smatraju jednim od najgorih malicioznih softvera. Mogu dovesti do brisanja veoma bitnih podataka, čak može dovesti sistem do stanja u kome normalan rad nije moguć. Obično se prenosi skidanjem aplikacije zaražene odredjenim virusom.
Crvi
Crvi se samostalno šire nije im potreba ljudska pomoć. Idu i šire se sa računara na računar. Najučestaliji način širenja jeste putem elektronske pošte i internet servisa.
Špijunski programi
Ovi programi se instaliraju na računaru bez znanja odnosno saglasnosti korisnika i on prikuplja naše važne podatke. Može da prati istoriju pretrage, da zapamti naše lozinke i mnoge druge poverljive podatke koje može da zloupotrebi. Veoma su teško uočljivi jer se veoma vešto sakrivaju.
Trojanski konj
Ova vrsta štetnog programa je spakovana u navodno korisnu aplikaciju i kada se ona pokrene tada napadač ima pristup vašem računaru i svim vašim poverljivim podacima.
Zaključak
Svakim danom sve je veća sigurnost na internetu i na samim računarskim mrežama. Samo treba pažljivo korisiti i biti oprezan pri preuzimanju stvari sa interneta. Jer koliko god da je sigurnost i bezbebnost povećana i dalje se razvijaju softveri za kradju podataka i upad u računarske mreže.
Literatura :
https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_41781/objava_66505/fajlovi/SRM.pdf
https://www.scribd.com/document/699233407/Bezbednost-racunarskih-mreza
Оставите одговор