Seminarski rad

Ukratko o meni

Zovem se Nemanja Marković, dolazim iz Zemuna. Završio sam ETS Nikola Tesla u Beogradu, smer elektronika. Interesujem se za fotografiju i video, zbog čega sam i upisao ovaj smer. Takođe se interesujem za košarku i automobile.

Tema iz oblasti informacionih tehnologija koje su me najviše zainteresovale

Hardver računara

Ova lekcija mi se najviše svidela jer sam naučio čemu služe osnovne komponente računara i kako funkcionišu. Ova lekcija mi je pomogla da bolje razumem kako računar radi.

Memorija

Sadržaj:

• Uvod
• Unutrašnja memorija (RAM, ROM, keš)
• Spoljašnja memorija (hard disk, fleš disk, optički disk)
• Zaključak
• Literatura

Uvod

Memorija je predviđena za čuvanje podataka i naredbi programa koje se izvršavaju u procesoru.  Prema mestu na kom se nalaze memorija se deli na:

Primarnu (unutrašnja memorija): RAM,  ROM i CACHE (keš).  

Sekundarnu (spoljna memorija): Hard disk, Optički disk, Fleš disk.

Kapacitet memorije izražavamo u bajtovima B, kilobajtima  KB, megabajtima MB, gigabajtovima GB i terabajtima TB.

Unutrašnja memorija

Unutrašnja memorija služi za povremeno čuvanje programa i podataka dok je računar uključen.

RAM(slika 1.1.)

RAM je skraćenica od Random Access Memory što se može prevesti kao memorija sa proizvoljnim pristupom . To znači da svaki bajt memorije ima adresu i da se korišćenjem adrese njegov sadržaj može pročitati, ali i izmeniti upisom drugog podataka. RAM se često naziva operativna memorija jer je se u njoj nalazi program čije je izvršenje u toku, kao i podaci koji su neophodni za njegovo izvršavanje. Kako procesor računara ima neposredan pristup ka svim informacijama koje se nalaze u operativnoj memoriji, on može izvršavati naredbe programa koji se u njoj nalaze, koristeći podatke koji se takođe moraju nalaziti u operativnoj memoriji. U ovu memoriju se smeštaju međurezultati i rezultati koji se dobijaju izvršavanjem programa. RAM memorija je energozavisna, što znači da se prestankom napajanja električne energije njen se sadržaj gubi. Aplikacije se u toku izvršavanje moraju nalaziti u RAM memoriji.

Sika 1.1.

ROM(slika 1.2.)

ROM je skraćenica od Read Only Memory  memorija samo za čitanje. Ova memorija razlikuje se od RAM memorije po tome što se upis informacija u ROM vrši samo jedanput i to od strane proizvođača, nakon toga sadržaj ove memorije se može samo čitati. Sadržaj ROM memorije se ne gubi prestankom električnog napajanja. Upis sadržaja u ROM je onemogućen da bi se sprečilo slučajno ili namerno oštećenje njegovog sadržaja, u njemu se nalaze važni i često korišćeni servisni programi koji pri uključivanju računara obavljaju testiranje njegovih komponenti. U ROM-u se nalazi i kompleks programa koji obrazuju bazni ulazno-izlazni sistem ili skraćeno BIOS  bese input output system. On obavlja često korišćenje operacije razmene podataka između tastature, monitora i operativne memorije. U ROM-u se nalazi i program čiji je zadatak početno punjenje operativnog sistema iz spoljašnje memorije. Operativni sistem je skup programa koji omogućava lako i efikasno korišćenje raspoloživih tehničkih i programskih resursa računara.

Slika 1.2.

Keš memorija

Cache memorija  (keš memorija) je sastavni deo procesora koristi se za ubrzavanje pristupa RAM memoriji, kapacitet keš memorije je manji od RAM-a. U keš memoriji se nalaze podaci iz RAM memorije  kojima najčešće pristupamo.Na slici 1.3. prikazan je položaj keš memorije u memorijskom sistemu računara.

Slika 1.3.

Spoljašnja memorija

Spoljašna memorija služi za trajno skladištenje podataka i programa. Ima veći kapacitet od unutrašnje memorije. Spoljašnja memorija je elektronezavisna jer se informacije koje se na njoj nalaze neće izgubiti sa prestankom napajanja računara električnom strujom.

Hard disk(slika 2.1.)

Hard disk je ugrađen u kućište računara uloga mu je da čuva podatke i programe, brži je i ima veći kapacitet od ostalih spoljnih memorija.

Slika 2.1.

Fleš diskovi(slika 2.2.)

Fleš diskovi su veoma popularni za čuvanje informacija zbog malih dimenzija, niske cene i jednostavnosti upotrebe. Kapacitet im je u rasponu  od 16GB pa sve do 1TB i više. Kada se računaru priključe posredstvom USB porta operativni sistem ih lako prepoznaje. Za razliku od hard diska koje je neprenosiv osim eksternih hard diskova, kada se završi rad na računaru flash disk može da se izvadi iz porta i ako je potrebno priključi na drugi računar.

Slika 2.2.

Optički diskovi

Različite vrste optičkih diskova razlikuju se po kapacitetu, brzini i mogućnosti upisa podataka.

CD (Compact Disk) – Kapacitet je oko 650 MB do 700 MB.

DVD (Digital Versatile Disk) – Standardni jednoslojni DVD ima kapacitet od 4.7 GB, a dvoslojni diskovi i do 8.5 GB.

BD (Blu-ray) – Kapacitet jednoslojnog diska je od 25GB, a dvoslojnog do 50GB.

Zaključak

Memorija nam je jedna od najvažnijih računarskih komponenti jer zbog nje možemo da čuvamo podatke.Što je memorija kvalitetnija i veća to omogućava brži i bolji rad računara.Današnji računari mogu da obrade velike količine informacija, zbog brzog razvoja tehnologije memorija se stalno unapređuje.U budućnosti se očekuje dalji razvoj memorijskih uređaja, sa većim kapacitetom, većom brzinom i boljom efikasnošću

Literatura

Računarstvi i informatika za prvi razred srednje škole – Milan Čabarkapa

Nemanja Marković AVT – 43/25